Битка код Поатјеа

У бици код Поатјеа 732. године дошло је до победе Франака Карла Мартела против арапских трупа. Сматра се да је ова митска битка била одлучујућа у заустављању напредовања муслимана.

Битка код Поатјеа се вероватно одиграла 25. октобра 732. године, али се мишљење историчара о овом датуму разликују. У то време, готово целу Шпанију окупирали су муслимани из Омејадског калифата. Они  су редовно вршили упаде у Галију, и успели су да заузму југоисток Франачке. Тадашњи војвода од Аквитаније (Еудес), морао је да се суочи са новом инвазијом и апеловао је на Франке Карла Мартела да му пруже помоћ у покушају да заустави арапски продор.

Битка код Поатјеа фото: geo.fr

Ако локација одлучујуће битке није позната, историја је успела да сачува назив битке која се одиграла, како би се прославила победа Франака и Аквитаније над муслиманима предвођеним Абдул Рахманом, који је изгубио живот током битке. Ова битка означила је почетак краја арапске инвазије на Франачку, иако су борбе настављене неколико наредних година. Победа Франачке војске истовремено је значила и јачање моћи тадашњег мајордома Карла Мартела, што ће убрзати пад династије Меровинга.  Своју моћ и славу коју је задобио после победе над арапском војском искористиће да утаба пут ка власти новој франачкој династији – Каролинзима.

Зашто се догодила битка код Поатјеа?

Почетком 8. века, Омајадски калифат је наставио огромну експанзију, у којој је освојио многе територије у северној Африци, као и на истоку Арапског полуострва. Подржан моћном коњицом Бербера који су недавно прешли у ислам, калифат је освојио и јужну Европу, територије данашње Португалије и Шпаније. Арапи редовно прелазе Пиринеје и нападају Франачку.

Ти напади често су праћени и пљачкањем освојених територија. Арапска војска Омајадског калифата је 721. у једном од напада претрпела  тежак пораз у околини Тулуза против трупа војводе од Аквитаније (Еудеса).  Али 732. године, Абдул Рахман је предузео и лично предводио нови напад током којег је опустошио Аквитанију. Еудес је морао да моли Карла Мартела, тадашњег војводу Франака и мајордома, да му хитно пошаље помоћ. Стога ће Карло  Мартел и Еудес од Аквитаније удружити снаге да би се супротставили арапској инвазији.

Ко су главне личности битке код Поатјеа 732. године?

Абдул Рахман био је генерал у војсци Омајадског калифата. Већ је учествовао у бици код Тулуза 721. Калиф Хишам га је 730. године  именовао за валија, односно за гувернера Андалузије (d’Al-Andalus). Он је, дакле, на челу читавог иберијског дела који су муслимани освојили током претходних деценија.

Муслиманска војска у бици код Поатјеа, око 732. године. Илустрација  Грахама Турнера фото: realmofhistory

Са своје стране, Карло Мартел је франачки војвода, а такође ужива и титулу мајордома. Почео је да шири своју територију, посебно на исток. Карло Мартел такође предводи Бургунде. Еудес, са своје стране, влада огромним Војводством Аквитаније које укључује веома велику југозападну четвртину данашње Француске. Баш као Карло Мартел, Еудесу од Аквитаније нису недостајале амбиције. У међусобним сукобима око власти између Еудеса и Карла Мартела дошло је и до сукоба. У биткама које су уследиле 719. године Еудес је поражен и био је приморан да потпише мировни уговор са Францима. Убрзо после тога Аквитанија се нашла под ударом арапских снага са југа. Еудес се једноставно нашао у ситуацији у којој је морао  да склопи савез са Карлом Мартелом 732. за битку код Поатјеа. Да то није учинио вероватно би територија над којом је владао лако постала плен Арапа.

Како је протекла битка код Поатјеа 732. године?

Карло Мартел и Еудес су мобилисали око 20.000 људи. Абдул Рахман је окупио  око 25 000 ратника. Веран тактици која је муслиманима омогућила да освоје огромне територије, Абдул Рахман је покренуо своју страшну коњицу састављену углавном од берберских ратника. Насупрот томе, стратегија Карла Мартела је потпуно другачија.

Изглед франачког војника 8. век фото: realmofhistory

Франци су војска углавном састављена од пешадије. Они су снажно наоружани и покривени челиком скоро од главе до пете. Они би се поређали у  збијени ред и тако представљали непробојну формацију. У току битке франачка пешадија  одупирала се  страшним нападима и талас за таласом, арапска коњаница се одбијала од тако састављеног бојног реда, који је практично представљао непробојни зид. Арапски историчари ће касније говорити о правом „леденом бедему“.

Ко је победио у бици код Поатјеа 732.

После недељу дана окршаја, чини се да су Еудесове трупе успеле да изненада нападну  муслимане с леђа и упадну у њихов логор, што је арапе  навело да се повуку како би заштитили и свој плен и своје породице, које су их пратиле током ратова.

Смрт Абдула Рахмана током битке код Поатјеа, октобар 732. уметничко дело Грахама Турнера 2008 фото: reddit

Арапске трупе су се повукле према Нарбону. Како год било, победа је била потпуна, поготово што је Абдул Рахман убијен током борби. Укупно, Арапи ће изгубити 12.000 људи, док подаци о франачким жртвама помињу бројке око хиљаду војника.

Које су последице битке код Поатјеа 732. године?

Битка код Поатјеа има веома важне последице по будућу краљевину Франачку. Карло Мартел, који је притекао у помоћ војводи Еудесу од Аквитаније, био је велики политички победник. Док је Аквитанија пре тога одбијала да се потчини његовој власти, сада ослабљена, морала је то да прихвати. Такође ће искористити прилику да се одмах дочепа богатог града Бордоа. У почетку, Еудес је наставио да влада Војводством Аквитаније, а његови синови су га наследили након његове смрти 735. Али ово је била велика историјска прекретница, у којој ће се  Аквитанија касније интегрисати у франачко краљевство под владавином Карла Великог.

Илустрација: Карло Мартел у бици код Поатјеа фото: pinterest

Победа Карла Мартела је практично зауставила ширење Омајадског калифата у западној Европи, али се борба наставила још много година. Град Бајон, на пример, остао је у муслиманским рукама све до 759. Повремени напади су настављени неколико деценија, чак и до доласка Карла Великог, будућег цара почетком 9. века.

Битка код Поатјеа: мит или стварност?

Битка код Поатјеа је реалност. Остаје да се види где тачно, питање које вероватно никада неће бити решено, пошто се историчари тог времена и наредних векова толико разилазе. Ипак, чињеница је да је битка код Пoатјеа била важна историјска прекретница. После овог сукоба више није било битака таквих размера на територији данашње Француске. Сукоби су се настављали епизодично, а битка код Туртура (973) је последња забележена између Франака и муслимана са франачке стране Пиринеја.

---

Извор: linternaute.fr