Почетак новог века
Нови век почиње у XV веку.
Неколико догађаја се узимају као прекретница између средњег и новог века:
1. пад Цариграда (1453.)
2. изум штампарске машине (1450.)
3. Колумбово откриће Новог света – Америке (1492.)
По неким научницима и почетак реформације у Европи 1571. може се узети као почетак новог века. Ипак, као најчешће одређивање почетка новог века узима се 1492. ( Колумбово откриће Новог света – Америке)
Крај новог века
Нови век траје до почетка XX века. Догађај који се узма за прекртеницу је почетак Првог светског рата (1914.)
ДАКЛЕ, НОВИ ВЕК ПОЧИЊЕ 1492. А ЗАВРШАВА СЕ 1914.
Пад Цариграда
После дуге опсаде, Цариград – престоница хиљадугодишњег Византијског царства, пао је под власт Турака Османлија (29. мај 1453. године).
Последњи византијски владар Константин XI Драгаш (по мајци из српске аристократске породице), нестао је међу многобројним жртвама бранилаца.
Нови господар Цариграда, Мехмед II Освајач, кренуо је у освајање Балкана.Освајачки походи Османлија довели су до пада разједињених српских земаља под туђинску власт:
– Српска деспотовина пала је 1459.
– Босна 1463.
– Херцеговина 1481.
– Црна Гора 1499.
ТЕХНИЧКА ОТКРИЋА НА ПОЧЕТКУ НОВОГ ВЕКА
У новом веку настало је доста техничких изума који су унапредили човечанство и омогућили му даљи напредак и развој. Најзначајнијим открићем тог доба сматра се штампарска преса (штампарија). Њу је конструисао немац ЈОХАН ГУТЕНБЕРГ око 1450. године у граду Мајнцу.
Јохан Гутенберг био је немачки измитељ (а поред тога ковач, златар, штампар и издавач) који је 1450. године објавио прву штампану књигу у Европи. Иако се на обликовању штампарије радило и на другим местима слава је припала Гутенбергу. Његов изум састојао се у томе да се од слова изливених од олова састављају речи, које се, затим, под притиском пресе отискују на папиру. Изум машине за штампање сматра се једним од најважнијих догађаја другог миленијума. Започео је штампарску револуцију и одиграо кључну улогу у развоју ренесаснсе, реформације, доба просвећености и научне револуције. Објављивање штампаних дела омогућило је да знање буде доступније а ширење знања једноставније.
Други, такође важни проналасци који ће допринети развоју поморства и омогућити дуже пловидбе и открића нових континената су: КОМПАС, ТЕЛЕСКОП, АСТРОЛАБ И КАРАВЕЛЕ (нови тип бродова).
Такође, променио се и начин ратовања проналаском и употребом БАРУТА, односно ВАТРЕНОГ ОРУЖЈА. Лук и стрелу, мач, копље и буздован замениле су пушке и топови.
НАУЧНА ОТКРИЋА
Још су старогрчки филозофи сматрали да је Земља округла. У средњем веку по учењу хришћанске цркве, веровало се да је земља равна плоча, и да се око ње окрећу Сунце и остале планете (ГЕОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ).
Свако другачије и ново тумачење није прихватано. Они који су тврдили да је Земља округла и да се као и остале планете окреће око Сунца (ХЕЛИОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ) осуђивани су као јеретици.
Никола Коперник је био пољски астроном, математичар, правник, и лекар , први је научник који је формулисао хелиоцентрични модел свемирских тела. Коперников или хелиоцентрични систем заснива се на тврдњама да се Земља окреће око своје осе и да кружи око Сунца.написао је дело О кружењима небеских сфера (тела). Ово Коперниково дело забрањено је од стране католичке цркве, тј. ставњено је на Списак забрањених књига, све до 1822. године
Галилео Галилеј је био астроном, физичар, математичар и филозоф италијанског порекла. Један је од најзначајнијих људи у историји науке. Сматран је оцем савремене астрономије. Галилео је унапредио телескоп и дошао до многих открића у астрономији као што су Јупитерови сателити, Сунчеве пеге, Месечеви кратери и Млечни пут. Под притиском папе и католичке цркве, одрекао се свог учења. Неколико година провео је у кућном притвору.
Ђордано Бруно, није хтео да се одрекне својих уверења да је Земља округла и да се окреће око Сунца. Због тога му је суђено од стране цркве и римског папе. По њиховој пресуди Ђордано Бруно је жив спаљен на ломачи.
МАНУФАКТУРА – НОВИ НАЧИН ПРОИЗВОДЊЕ
Мануфактуре су веће занатске радионицице у којима је дошло до поделе рада. У њима се и даље радило ручно, али је сваки занатлија радио само по један посао, чиме се производња убрзала. Реч мануфактура настала је из латинских речи manu + facere = руком радити)
РАЗВОЈ ГРАДОВА И ПРОМЕНЕ У ДРУШТВУ
Због прекоокеанских пловидби, открића нових континената и поморског пута до Индије, пренето је тежиште поморске трговине са Средозомног мора на Атлантски океан. То је допринело развитку градова који су се налазили на његовим обалама или су реком повезани са Атлантским океаном. Такви су били између осталих, ЛОНДОН, ПАРИЗ, ЛИСАБОН. АНТВЕРПЕН, АМСТЕРДАМ, СЕВИЉА.
Услед настанка мануфактура створен је нови друштвени слој. Власнике мануфактурних радионица који су стекли велико богатство називамо КАПИТАЛИСТИМА. За њих ради сиромашна РАДНИЧКА КЛАСА.
Тако ће се и ново друштво које настаје назива КАПИТАЛИСТИЧКО ДРУШТВО.
Стари средњовековни градови – РИМ, ЦАРИГРАД, МИЛАНО, ЂЕНОВА, ВЕНЕЦИЈА – нису више имали улогу и значај као у средњем веку. Италијански градови су опстали као културни центри.
на следећој страници (2) – У ватру за идеале и истину: Јерес Ђордана Бруна
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.