Непосредно после битке код Платеје, Грци су задали још један разорни ударац Персијанцима у бици код Микале током грчко-персијских ратова.
Други грчко-персијски рат био је велико надметање између моћи Персије и грчких градова-држава које су се удружиле да би се борили против заједничког непријатеља. Персијска инвазија је практично сломљена након што су Грци извојевали велику победу код Платеје на грчком копну. Ипак, није требало дуго да Грци пређу у офанзиву. Скоро одмах (по неким извештајима истог дана), Грци су покренули напад на персијску територију како би спречили могућност да персијанци у блиској будућности буду у стању да покрену нови напад на Грчку.
У сенци битака код Термопила, Саламине и Платеје, битка код Микале заслужује своје посебно место на листи херојских победа против Ксерксовог Ахеменидског (персијског) царства.
СИТУАЦИЈА ПРЕ БИТКЕ КОД МИКАЛЕ
482. пре нове ере, персијски краљ Ксеркс I (династија Ахеменида) напао је Грчку. Са вероватно највећом војском икада окупљеном у старом веку, Персијанци су опустошили многе делове северне Грчке.
Грци, бројчано знатно слабији, покушали су да зауставе Персијанце код Термопила и Артемизија. Код Термопила, сићушна сила од неколико хиљада Грка, предвођена краљем Леонидом из Спарте и његових 300 Спартанаца, држала је пролаз кроз Термопиле два дана пре него што је трећег дана поражена од Персијанаца. У међувремену, код обале се одвијала поморска битка код Артемизија где је грчка флота покушавала да заштити крила своје војске која се борила код Термопила.
Удружена грчка флота располагала је укупно са 333 ратна брода, од тога са 127 трирема (ратних бродова са 3 реда весала). Персијанци су располагали са преко 1 200 бродова. Грци су имали мање бродова, али бродови су им имали јаче кљунове, па су тако лакше потапали персијске бродове. Грци победише и заробише 30 персијских бродова. Персијска флота се повукла преко ноћи, настављајући да кружи око Еубеје. Захватило их је јако невреме и потопило 200 персијских бродова. Упркос томе што су били бројчано надјачани, Грци су потопили стотине непријатељских пловила, али су и сами претрпели велике губитке.
Након што је битка код Термопила завршена, није имало смисла да Грци остају. Отпловили су до Саламинског мореуза, где су се припремили да увуку персијску флоту у уски појас воде код западне обале Атине.
Уследила је битка код Саламине, резултат је била одлучујућа победа Грка под вођством Темистокла, који је командовао флотом. Персијски губици код Артемизија и Саламине били су огроман ударац за Персијанце, који више нису могли да подржавају своју огромну копнену војску са мора. У страху да ће Грци уништити понтонски мост преко Хелеспонта и заробити персијску војску у Грчкој, Персијанци су одлучили да се са већином војске повуку назад у Малу Азију. Ипак, оставили су велике снаге под командом Мардонија, који је имао задатак да заврши освајање Грчке.
Грчка флота је била у порасту и јачала је, али је персијска флота и даље била велика претња која би, под правим вођством, могла да преокрене ток рата у своју корист.
Грчка морнарица је затим отпловила на исток до острва Делос, на пола пута између грчког копна и Мале Азије. Овде се грчка морнарица, сада под командом спартанског краља Леотихида, повезала са атинском морнарицом под командом Ксантипа, који је наследио Темистокла. Грчкој флоти у посету је дошла делегација са острава Самос (острво које се налази се у близини егејске обале Мале Азије) код обале Јоније .
Делегација је сугерисала да би грчки градови-државе под јармом Персијског царства подигли побуну ако би Грци пожурили и напали персијску морнарицу у близини Јоније.
Грчка флота испловљава
Постоји мало документације о бици код Микале. Оно што данас знамо потиче углавном из списа грчког историчара Херодота и, у мањој мери, сицилијанског грчког историчара Диодора Сикулуса.
Грчки покрети нису били непознати Персијанцима. Када су чули да је грчка морнарица на путу за Јонију преко Егејског мора, персијска флота је отпловила од Самоса до подножја планине Микала на обали Јоније. Ту се улогорила персијска војска од 60 000 људи под командом Тиграна. Када је персијска флота стигла, насукали су бродове и изградили палисаду око њих (формирали су зид од својих бродова).
По доласку на Самос августа 479. пре нове ере, Грци су открили да је персијска флота отишла, и нису били сигурни шта да предузму. На крају су одлучили да отплове на копно, где су открили положај који су заузели Персијанци. Леотихид је пловио што ближе обали, након чега су, према Херодоту, Грци апеловали на Јоњане да се или дигну оружјем против Персијанаца или да се бар не укључе у борбу против Грка. Херодот такође сугерише да је апел можда био варка да се Персијанци натерају да не верују својим јонским савезницима.
Две стране се спремају за битку
Грци и њихови савезници су се искрцали са својих бродова. Неповерљиви према Јоњанима у њиховим редовима, Персијанци су предузели мере да се заштите од издаје. Јоњани са острва Самоса су разоружани, док су Милећани (из Милета) послати да чувају превоје преко планине. Тако су Персијанци отклонили могућност издаје. Ипак, са огромном војском од 60 000 људи и на доброј одбрамбеној позицији, Персијанци су били сигурни у своје снаге.
Претпоставља се да су Грци код Микале били обавештени о победи у бици код Платеје чиме је морал је још више подигнут. За Персијанце је пораз код Саламине и њихово повлачење са грчког копна довело до губитка самопоуздања. Ипак, напустили су логор и припремили се за битку.
СУДАР ДВЕ ВОЈСКЕ
Грци су се распоредили у два крила. Десно крила био је ослоњено на обалу, а чинили су га Атињани, Коринћани, Сикионци и Троезенци. Лево крило ослоњало се према обронцима планине Микале и чинили су је Спартанци.
Персијанци су испред свог логора формирали борбену линију којом су се директно супроставили борбеним редовима предвођених Атињанима. Своје десно крило практично су су оставили небрањено и изложено нападима Спартанаца. Спартанци су покушали то да искористе и да заобиђу Персијанце преко стеновите земље у подножју планине Микала. Атињани су се, према Херодоту, сукобили са Персијанцима са великом жестином јер су желели да остваре победу без потребе за уласком спартанске војске у битку и тако за себе приграбе славу победе.
Персијанци су се кратко држали пре него што су подлегли притиску атинског напада и одлучили да се врате у сигурност логора. Атинске снаге су наставиле да прогоне Персијанце и уследио је нови жестоки сукоб. Суочени са снажним нападима Атињана многи припадници персијске војске почели су да беже и напуштају логор. Херодот прича да су етнички Персијанци пружили највећи отпор док су остали елементи војске брзо побегли.
На крају, прешавши разбијено, каменито тло између планине Микала и персијског логора, стигли су и Спартанци. Завршавајући бочни маневар, ушли су у логор и напали позадину преосталих Персијанаца. Персијанцима није требало дуго да се сломе. Пошто никако нису успевали да се поново организују и пруже отпор, цела персијска војска је разбијена.
Херодот тврди да су се ратници са Самоса укључили у борбу на страни Грка, али без оружја, јер вероватно нису били распоређени у близини главног попришта борбе. Милећани који су чували прелазе преко планине Микале такође су се окренули против Персијанаца, убијајући Персијанце који су бежали или их преусмеравали назад према Грцима.
Херодот не улази у детаље о томе колико је жртава свака страна поднела, али наводи да су губици били тешки на обе стране. Персијанци су претрпели губитак у вођству смрћу свог адмирала Мардонтеса, као и генерала Тиграна. Грци су такође изгубили свог генерала Перилаја. И Херодот и Диодор примећују да су преживели Персијанци побегли у Сард. Леотихид и Ксантип су преживели битку.
Битка код Микала: закључак
После битке, Спартанци су отпловили кући, док су Атињани остали да заузму грчке поседе, посебно Херсонес (сада познат као Галипоље). Опседили су град Сестос, који су на крају заузели.
Са огромним губицима код Платеје и Микале, персијска способност да нападну Грчку била је осакаћена. Међутим, они су и даље представљали претњу јонским градовима који ће се подићи у другој побуни против њихових персијских господара.
Битка код Микале добила је незаслужено мање пажње у односу на друге биткре Грчко – персијских ратова. Док је Саламина стекла славу јер је спасила Грчку од тренутног освајања, битке код Платеје и Микале су коначно окончале претњу. Битка код Платеје задала је велики ударац свим надама Персинаца да ће освојити Грчку са снагама које су већ биле тамо, а битка код Микале је била последњи ексер у ковчег Друге персијске инвазије на Грчку.
Грци су, међутим, били опрезни, знајући да је Персијско царство огромно и да може покренути нову инвазију. Упркос способности да подигну више армија, Персијанци су изгубили вољу да се обрачунају са Грцима. Фокусирали би се на друге ствари.
И Грци би се фокусирали на друге ствари. Растућа напетост између Атине и Спарте довела је до Пелопонеског рата. Прошло је доба када је практично цела Грчка била уједињена против заједничког непријатеља.
Battle of Mycale
… The Greeks deployed in two wings. The right flank of the right wing was buttressed by the coast, and consisted of Athenians, Corinthians, Sicyonians, and Troezenians. The left flank of the left-wing pointed towards the slopes of Mount Mycale and consisted of Spartans. The Persians formed up directly in front of their camp and directly ahead of the Athenian-led wing, leaving their right flank exposed. The Spartans thus attempted to outflank the Persians over the rocky ground at the base of Mount Mycale. The Athenians, according to Herodotus, engaged the Persians with intense ferocity as they wanted to achieve victory without requiring the Spartan contingent. The Persians held firm for a short while before succumbing to the pressure from the Athenian wing and falling back to the safety of the camp. The Athenian wing pursued and re-engaged the flagging Persians, many of whom started fleeing the camp. Herodotus recounts that the ethnic Persians put up the most resistance while the other elements of the army fled. Eventually, having traversed the broken, rocky ground between Mount Mycale and the Persian camp, the Spartans arrived. Completing the flanking maneuver, they entered the camp and attacked the rear of the remaining Persians. It didn’t take long for the Persians to break. With no cohesion left, the entire Persian army was routed…
By Greg BeyerBA History and Linguistics, Diploma in JournalismGreg is an academic writer with a History focus and has written over 100 articles for TheCollector. He comes from South Africa and holds a BA from the University of Cape Town. He has spent many years as an English teacher, and he currently specializes in writing for academic purposes. In his spare time, he enjoys drawing and painting.
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.