Словени, прапостојбина и сеобе

Прапостојбина Словена налазила се између планине Карпата на југу и Балтичког мора на северу.

Словени су се са простора своје прапостојбине кретали у три правца: према истоку, западу и југу.

Тако је дошло и до њихове поделе: на Источне, Западне и Јужне Словене.

Западни Словени

• Словаци (словачки језик)
• Чеси (чешки језик)
• Пољаци (пољски језик)
• Лужички Срби (горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски језик)

Источни Словени

• Руси (руски језик)
• Украјинци (украјински језик)
• Белоруси (белоруски језик)

Јужни Словени

• Срби (српски језик)
• Хрвати (хрватски језик)
• Словенци (словеначки језик)
• Бугари (бугарски језик)

ДАНАШЊА ПОДЕЛА У ЕВРОПИ НА ЈУЖНЕ, ЗАПАДНЕ И ИСТОЧНЕ СЛОВЕНЕ

НАСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО

Словенска племена су почела трајно да насељавају Балкан тек од средине VI века. То је изазвало византијског цара Јустинијана I (527-565) да изгради бројна утвђења на граници.

Како су и након пљачке остајали на просторима Византије, Словени су се ширили што су више могли по њеном тлу. До почетка VII века преплавили су Балканско полуострво и дошли су и до најјужнијег његовог дела – Пелопонеза.

Заједно са Аварима заслужни су за рушење многих градова, међу којима су се одржали Цариград, Солун, Драч, Скадар…

Најзначајнији напад Словени и Авари преузели су 626. године када су напали Цариград. Авари су од 31. јула до 8. августа 626. године предводили словенска племена у нападу на Константинопољ. Истовремено, у договору са Аварима, са азијске стране до Босфора је била дошла војска персијског краља. Аварска коњица је била немоћна пред зидинама византијске престонице, а словенски бордови су били поражени од Византинаца. После пораза Словена и њихових бродова, дошло је до сукоба између Авара и Словена. Затим је уследио и сукоб међу самим Аварима. Аварски племенски савез се распао, а Словени су наставили самостално да упадају на Балканско полуострво.

ВИДЕО – ОПСАДА ЦАРИГРАДА 626. ГОДИНЕ

ДОСЕЉАВАЊЕ СРБА НА БАЛКАН

Територије на Балканском полуострву које су Словени населили Византинци су називали СКЛАВИНИЈЕ.

Словенска племена су добијала имена по географским областима која су населила:

ТИМОЧАНИ (по реци Тимок)

НЕРЕТЉАНИ (по реци Неретви)

ДУКЉАНИ (по граду Доклеји у близини данашње Подгорице)

СРБИ су своје име донели из прапостојбине, и временом су га наметнули осталим словенима.

Најпоузданије податке о насељавању Срба на Балканско полуострво налазимо у делу византијског цара КОНСТАТИНА VII ПОРФИРОГЕНИТА “СПИСИ О НАРОДИМА“

СТАРИ СЛОВЕНИ – УМЕТНИЧКИ ПРИКАЗ

Срби су се трајно населили на Балкан са допуштењем византијског цара ИРАКЛИЈА, и убрзо су основали своје прве кнежевине.

ПРВЕ СРПСКЕ КНЕЖЕВИНЕ

ПАГАНИЈА (простирала се између река Цетине и Неретве)

ЗАХУМЉЕ (између реке Неретве и града Дубровника)

ТРАВУНИЈА (између Дубровника и Боке которске)

ДУКЉА (од Боке Которске до ушћа реке Бојане у Јадранско море)

Ове четри кнежевине заузимале су територије уз обалу Јадранског мора, док се у унутрашњости образовала већа српска кнежевина СРБИЈА (РАШКА).

СРБИЈА је обухватала пределе око реке Таре, Пиве, Лима, Ибра и Западне Мораве, док је западно од Дрине обухватала и Босну.

ПРВЕ СРПСКЕ КНЕЖЕВИНЕ

СЛОВЕНИ И СТАРОСЕДЕОЦИ

У току досељавања на Балкан Словени су затекли и староседеоце, ИЛИРЕ, ТРАЧАНЕ, ГРКЕ и РОМАНЕ.

СТАРОСЕДЕОЦИ – народи који од давнина насељују неку територију

Словени су запосели плодне области у долинама река (ЖУПЕ) где су се бавили углавном пољопривредом. Староседеоци су се повукли у планинске области и бавили су се сточарством. Словени су староседеоце називали ВЛАСИМА, па се временом термин ВЛАХ поистоветио са људима који се баве сточарством (ВЛАХ = СТОЧАР)

Највећи део староседеоца временом се стопио са Словенима (СЛОВЕНИЗИРАО СЕ), односно, прихватили су словенски језик и културу.

ВИДЕО ЛЕКЦИЈЕ РТС – МОЈА ШКОЛА

ЛЕКЦИЈА – НАСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО

ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ПРЕМА СТАРОСЕДЕОЦИМА И СУСЕДИМА

---