Минхенски споразум, који су 29. септембра 1938. потписали представници светских сила, диктирао је Чехословачкој повлачење из пограничног подручја према Немачкој. Чехословачка влада је прихватила диктат и 1. октобра Вермахт је прешао границу и окупирао Судетску област. Дан касније, ову ситуацију је злоупотребила Пољска и њена војска, као агресор, заузела је Тјешин 2. октобра 1938. године.
Крајем 1930-их, Чехословачка Република је била у веома тешкој ситуацији. Хитлер је отворено настојао да уништи Чехословачку. Својом бриљантном демагогијом убедио је Велику Британију и Француску да је неопходно уступити чешко погранично подручје (Судетску област) Немачкој и тако одржати мир у Европи. Западни савезници су 29. септембра у Минхену потписали споразум са Адолфом Хитлером, а дан касније чехословачка влада је прихватила диктат. Немачка војска је без борбе кренула ка чешкој граници. Ову судбоносну ситуацију за Чехословачку Републику је злоупотребила Пољска, а њена војска је 2. октобра 1938. године почела да заузима Тјешин.
Спор између Чеха и Пољака око подручја Тјешина, некадашње Кнежевине Тјешин, разбуктао се 1918. Обе новостворене државе су полагале право на територију Тјешина. Територија је била специфична по томе што су Чеси, Шлежани, Пољаци и Немци били заступљени у релативно сличној пропорцији.
Након распада Аустроугарске у Тјешинском крају, основани су Чешки национални комитет и Пољски национални комитет . Пољски комитет прогласио је Тјешин делом Пољске и војно заузео већи део Тјешина у ноћи 31. октобра на 1. новембар 1918. године. Чешки комитет прогласио је област Тјешина делом Чехословачке. Тензије су ескалирале и настојања да се ситуација смири довела су до закључења привременог споразума о подели Тјешина између два национална комитета.
Крајем јануара 1919. Пољска је планирала да одржи изборе за пољски Сејм. Супротно договору, ови избори је требало да се одрже у делу Тјешина под пољском контролом, где је Пољска такође почела да регрутује локално становништво у пољску војску. Чехословачки протест против избора и војних намета локалном становништву као неприхватљиве манифестације државног суверенитета на спорној територији Пољска је одбила, а Чехословачка је одлучила да тај спор реши војним путем.
19. јануара 1919. чехословачко министарство народне одбране издало је наређење за војну окупацију Тјешина. Чехословачка је 23. јануара 1919. позвала Пољску да повуче војску и органе власти из Тјешина. Пољска је игнорисала захтев. У 13 часова чехословачке трупе су почеле да напредују, а пољска војска је почела да се повлачи. Тјешин је без борбе пао у чешке руке 27. јануара 1919. Пољске трупе су се повукле иза Висле и проглашено је примирје.
О подели спорне територије између две нације тада је одлучио Међународни арбитражни суд у Спа, Белгија, 1920. године . Осамнаест година касније, 2. октобра 1938. Пољаци су прекршили све међународне споразуме и попут Хитлерових трупа ушли у Чешку као агресори.
Пољаци су заузели део Тјешинског региона са површином од 869 км² , упркос чињеници да се више од половине становништва ове области (56% према резултатима пописа из 1930. године) изјаснило да је чешко. Отприлике 30.000 Чеха и 5.000 Немаца је било присиљено да оде у остатак Чехословачке током пољске окупације. Пољски је проглашен јединим службеним језиком у припојеном Тјешину.
Подручје Тјешина припадало је Пољској мање од годину дана, након пораза од Хитлерове Немачке, област је окупирала немачка војска и припојена је у целини Трећем Рајху.
После Другог светског рата, границе су се вратиле у предпољску окупацију. Вековни спор је коначно окончан склапањем споразума о међусобним границама у Варшави 1958. Међутим, спорадични националистички гласови Пољака који захтевају поновно уједињење чешког дела Тјешина са Пољском могу се чути и данас.
Извор: http://www.extrastory.cz
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.