Византија

Римско царство било је подељено на Западно и Источно. Западно је пало 476. године док је Источно (Византија) опстало још 10. векова.

Цар Константин (324 -337) преместио је престоницу из Рима у Константинопољ (Константинов град). Градња Константинопоља окончана је 330. године, тај град називали су Нови или Други Рим. Становници Византије себе су називали Ромејима.

Константинопољ

Основна обележја Византије су:

  1. Римско државно уређење;
  2. Хеленистичка култура;
  3. Хришћанство (Византија је прва хришћанска држава).

Становништво Византије било је разнородно. У Византији су живели Грци, Трачани, Илири, Јермени, Јевреји и други народи. Они су говорили различитим језицима али их је повезивала хеленистичка култура.

Покушај обнове Римског царства

Цар Јустинијан (527 – 565) покушао је да обнови Римско царство тако што би поново освојио територије на западу које су Варвари заузели. У томе је имао успеха али освојене територије Византија није могла да задржи јер је морала истовремено да ратује са више непријатеља, са Персијанцима, Арабљанима, Словенима и Аварима.

Јустинијанова освајања

Од некадашњег Римског царства настало је Византијско царство, које временом све више губило римска а попримало грчка обележја. Уместо латинског од 7. века званичан језик постаје грчки.

Одбрана и ширење Византијског царства

Византија је успела да заустави нападе Арабљана и Персијанаца. На смањеној територији царства започела је обнова. Цела територија Византије подељена је на ВОЈНЕ ОБЛАСТИ – ТЕМЕ, којима је управљао војни заповедник – СТРАТЕГ.

Византијска војска дуго је против Арабљана водила одбрамбени рат, да би затим кренула у освајање арапских територија. Временом Византија успоставља власт и на Балканском полуострву коју је претходно изгубила услед словенско – аварских освајања.

Свој врхунац Византија је достигла за време владавине цара ВАСИЛИЈА II (976 – 1025), који је поново границе царства успоставио на Дунаву.

Пронија

За време владавине династије КОМНИНА (од краја 11. до краја 12. века) започео је нови успон Византијског царства. Цар је феудалне поседе ПРОНИЈЕ уступио домаћим ратницима ПРОНИЈАРИМА (византијски витезови). За уступљени посед пронијари су били дужни да ратују на позив цара, Пронија није била наследна, витезови (пронијари) могли су је поседовати само док су били у стању да обављају војну службу.

Царска власт

У Византији је све било подређено цару, за њихове поступке и одлуке се веровало да су непогрешиви и као такви знаци божје воље. Цареви су управљали не само државом него и црквом, док су сви испред цара морали да клекну на земљу. Овакав облик владавине назива се ВИЗАНТИЗАМ.

Верски и културни утицај

Византија је прва хришћанска држава. Рим и Константинопољ (Цариград) постали су главни центри хришћанства.

У Риму је црквену власт имао римски папа, док је то у Цариграду био васељенски патријарх. Између њих је често долазило до сукоба, највише око тога ко ће имати власт над читавим хришћанским светом. Ти сукоби довешће и до раскола (поделе) хришћанске цркве 1054. године.

1054. црква се поделила на ПРАВОСЛАВНИ ИСТОК и КАТОЛИЧКИ ЗАПАД.

Ширење хришћанства међу Источним Словенима

Источни Словени живели су на простору од планине Карпата на западу до реке Волге на истоку. Две најпознатије руске кнежевине налазиле су се у Кијеву и Новгороду.

Кијевска Русија највећи успон доживела је за време владавине кнеза Владимира (978 – 1015). Цару Василију слао је војну помоћ а ускоро ће из Византије примити и хришћанство. (Руски кнез Владимир и његова дружина колективно су примили хришћанство, као пагани ушли су у реку Дњепар, где су их покрстили византијски мисионари).