ОТПОР СРБИЈЕ И ПОЧЕТАК РАТА
Повод за почетак рата Аустро-Угарска је нашла у Сарајевском атентату, када је млади Србин из Босне, Гаврило Принцип, 28. јуна 1914. године убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинада и његову супругу.
И поред тога што српска влада није била умешана у атентат, Србији је из Беча послат ултиматум 23. јула. Србија је прихватила све услове, осим оних који су кршили њен суверенитет, те јој је влада Аустро-Угарске објавила рат 28. јула 1914. године.
Србија није желела рат, будући да је била финансијски ослабљена након балканских ратова.
Двојна монархија сматрала је да ће са Србијом ратовати на локалном нивоу и да ће лако победити. Ипак, велике силе су имале своје интересе за учешће у рату, и он се проширио на Европу и свет.
ПРВЕ РАТНЕ ПОБЕДЕ
Србија је, спремајући се за рат, прогласила општу мобилизацију, а своју владу и друге државне институције преселила је у Ниш.
Врховни командант српске војске био је регент Александар Карађорђевић, а на челу генералштаба био је командант војвода Радомир Путник.
Српска врховна команда је главни удар очекивала са Севера, преко Саве и Дунава, па је тако и распоредила одбрану. Ипак, командант аустроугарске балканске војске Оскар Поћорек је одлучио да главни напад изврши преко Дрине.
Главни удар аустроугарске војске био је усмерен према Ваљеву. Њихов продор успорила је Трећа српска армија, док је Друга армија била под командом Степе Степановића и била је распоређена у близини Аранђеловца. Друга армија извршила је убрзани марш на Дрину.
Током августа 1914. године аустроугарска војска је у деловима западне Србије стрељала или обесила око 4.000 стараца, жена, деце и разних заробљеника. Ове злочине истраживао је и представио европској јавности швајцарски криминолог доктор Арчибалд Рајс.
ЦЕРСКА БИТКА
У августу 1914. године догодила се прва већа битка у Првом светском рату, а то је била Церска битка, на планини Церу у северозападној Србији.
Ово је била и одлучујућа битка. Након тешких и вишедневних борби српска војска је однела победу, а онда и протерала непријатељску војску преко Дрине и Саве.
Битка која је ушла у војне уџбенике широм света почела је у ноћи 15. августа, када су делови српске Комбиноване дивизије наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Цера. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Због немогућности да сломе отпор српске војске, морал аустроугарских трупа је после четири дана крвавих борби опао и хиљаде војника се повукло у Аустроугарску, а многи су се бежећи подавили у Дрини. Српска војска је 24. августа поново ушла у Шабац, чиме је битка била завршена. У десетодневним борбама са далеко надмоћнијим непријатељем српски губици су били 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи – 8.000 мртвих, 30.000 рањених и 4.500 заробљених војника.Пресудну улогу у Церској бици одиграла је Друга армија, на чијем челу је био Степа Степановић. Његова стратегија је оцењена као ремек дело војне вештине и већ пун век се проучава на готово свим светским војним академијама.
Након победе на Церу српска војска је наставила офанзиву, па су њене јединице прешле у Срем и источну Босну, близу Сарајева. Ове јединице су се повукле под новом офанзивом војске Двојне монархије.
Нови напад Аустро-Угара уследио је у септембру 1914. године. Најжешће битке вођене су на Гучеву и Мачковом камену. Непријатељ је крајем новембра заузео Ваљево и Ужице, а почетком децембра и Београд. Ово је за мало био потпуни пораз српске војске.
У најтежим тренуцима команду над Првом српском армијом преузео је Живојин Мишић који је реорганизовао војску и подигао јој борбени дух.
БИТКА НА КОЛУБАРИ
Почетком децембра 1914. гдоине почела је офанзива српске војске на реци Колубари. Територија је била ослобођена, а више дестина хиљада непријатељских војника било је заробљено.
Ово је била једна од највећих ратних поеда српског народа у историји.
ЦРНА ГОРА 1914.
Србија и Црна Гора су у Велики рат ушле као савезници.
Како би придобила Црну Гору, Аустро-Угарска јој је понудила финансијску помоћ и територијално проширење на Скадар и делове Рашке области. Краљ Никола је остао одлучан у томе да је Црна Гора на страни Србије, па је Аустро-Угарској објавио рат 6. августа 1914. године.
И пре рата Црна Гора је била окружена територијама Двојне монархије, а аустроугарска војска је била надмоћнија по броју, наоружању и техници. И поред овога, Црна Гора је одмах прешла у офанзиву.
Црна Гора је, у договору са Србијом, формирала штаб Врховне команде на челу са српским официрима. На чело штаба је постављен генерал Божидар Јанковић. Заједничи план дејства српске и црногорске војске направио је војвода Радомир Путник.
Примена плана донела је током јесени 1914. године значајне заједничке победе.
ПОГЛЕДАТИ ВИДЕО
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.