Велика географска открића

Морепловци

Примена нових мерних и навигационих инструмената (часовник, астролаб, компас), усавршавање бродоградње и коришћење античких мапа било омогућило је европским морепловцима да се отисну далеко од познатих обала. Разлог за ова путовања била је потрага за новим богатствима.
Тражећи злато португалски поморци први су, после 1440. године, открили западне обале Африке. Били су истрајни и у даљим истраживањима.

Бартоломео Дијаз – 1487. опловио је Рт добре наде, на крајњем југу Африке.

Рт добре наде

У почетку је Рту добре наде дао име Рт олуја, али касније је португалски краљ преименовао рт у Рт добре наде, јер отвара наду за трговачки пут са истоком. Откриће пролаза око Африке било је значајно јер су Европљани по први пут могли директно трговати са Индијом и осталим деловима Азије. Дотад је роба стизала преко Блиског истока и посредника. Дошло је до узлета земаља, које су се налазиле на Атлантском океану, а долази до назадовања Блиског истока и медитеранских земаља. То откриће је на тај начин изменило историју следећих векова.

Васко да Гамао 1498. опловио је афричку обалу и стигао до Калкуте у Индији.

Васко да Гама

Давног 8. јула 1497. године, славни португалски морепловац Васко да Гама испловио је на своје прво путовање према Индији. Ово је уједно било и прво путовање неког Европљанина до Индије. Да Гама је кренуо у Индију из Лисабона с посадом од 170 људи распоређених на 4 брода. Након што је са посадом стигао до Рта Добре Наде, Васко да Гама је наставио пловидбу неистраженим подручјима Индијског океана. На југозапад индијске обале, бродови славног морепловца стигли су средином 1498. године, после 10 и по месеци путовања. Васко да Гама је на лицу места успоставио трговинске односе са Индијцима одушевљавајући се природним лепотама ове земље. Иако је постао национални јунак који је касније водио још две посаде ка Индији, да Гама до краја живота није успео да дочара Европљанима какву је државу видео и какве је становнике упознао.

Васко да Гама – откриће поморског пута до Индије (пут од Лисабона до Калкуте)

Кристофор Колумбо (1451.-1506.)

У потрази за другим путем до Индије, Колумбо је испловио 1492. из Шпаније са стотинак морнара на три брода (Ниња, Пинта и Санта Марија). После два месеца исцрпљујућег пута, изнурена посада угледала је обалу острва које су назвали Сан Салвадор (у преводу Свети Спаситељ) у данашњој централној Америци.

Правци пловидбе експедиција Кристифора Колумба

Убрзо је открио и низ других острва укључујући и Хаити и Кубу. Шпанска круна финансирала је Колумбова путовања. На укупно 4 велике експедиције значајно је помогао успостављању шпанских колонија у Карипском мору и у Мексику које су се касније шириле Јужном Америком.

12. октобар 1492 (Кристифор Колумбо и његова посада искрцавају се на тло новог континента)

Откривене просторе Колумбо је погрешно прогласио Индијом, а њене становнике индијанцима. Све до смрти остао је уверен да је нашао други пут до Индије, а не сасвим нови континент.

Васко Нуњез де Балбоа

Овај шпанац прешао је превлаку у Панами и пронашао до тада непознат, Тихи океан (Пацифик) чиме је додатно утврђено да је Америка нови континент.

Васко Нуњез де Балбоа

Фернандо Магелан

Под покровитељством шпанског краља, овај португалац је стекао славу као први морепловац чији су бродови опловили свет (1519-1522).

У полазну луку , Севиљу, вратило се свега једна од пет великих лађа са једва осамнаест преживелих морнара. Сам Магелан сахрањен је на Филипинима 1521. где су га убили домороци.Магеланова путовања доказала су да је Земља округла а не равна плоча.

Ради избегавања сукоба, 1494. Шпанци и Португалци су споразумом разграничили своја освајања. Средња и Јужна Америка остале су под шпанском влашћу изузев Бразила који је припао Португалцима.

Једна од последица поделе Јужне Америке између Шпаније и Португала видљива је и данас. У свим државама Јужне Америке званичан језик је шпански осим у Бразилу где се говори португалским језиком.

Захваљујући географским открићима, Шпанија и Португалија доживљавају нагли успон и средиште светске трговине се постепено премешта на Атлантски океан. То је условило да се, после шпанског и португалског, појаве и нова царства распрострањена на више континената – француска и британска империја. Средоземље после пар миленијума престаје да буде ослонац напретка и развоја цивилизације.

Енглези и Французи највише су истраживали Северну Америку.

Џон Кабот
било је енглески морепловац италијанског порекла. Открио је Гренланд и Њу Фаундленд (1497.-1498.)

Истраживања Џона Кабота

Након што је стигла вест о успеху Колумбовог путовања из 1492, Кабот је своје услуге понудио енглеском краљу Хенрију VII Тјудору.
После неуспешног покушаја из 1496, Кабот је у мају 1497. испловио из луке Бристол на броду Матија. Сама пловидба је прошла без већих догађаја, али се Кабот после једномесечне пловидбе 24. јуна искрцао на источној обали данашње Канаде.
Кабот је, слично Колумбу, веровао да је стигао до северноисточне обале Азије. Вратио се у Енглеску 6. августа 1497. где је његово путовање оцењено као успешно. Планирао је ново путовање које је требало да резултује посетом Јапану и 3. фебруара 1498. је добио писана одобрења за друго путовање. Кабот је исте године испловио за Њуфаундленд са пет бродова. Успут, један од бродова се вратио пошто је оштећен у олуји, док се за осталих четири више никада није чуло.
Каботова путовања су представљала основу за касније енглеске претензије на територију будуће колоније Канаде.

Жак Картије у служби француског краља открио је 1534. године огромне просторе у унутрашњости данашње Канаде.

Последњи континент који је откривен (средином 17. века) била је Аустралија.

ЏЕЈМС КУК

Џемс Кук допловио је до обале Аустралије 19. априла 1770. године, што је био први забележени долазак неке европске експедиције до источне обале тог континента. До Аустралије је Кук дошао из правца Новог Зеланда, који је претходно детаљно обишао и картирао.
Иако су још у 17. веку поједине европске експедиције пловиле до обала Аустралије, Куков долазакје био прекретница, јер је означио уједно и увод у британску колонизацију тог континента.

Колонизација новог света

Шпански освајачи (КОНКВИСТАДОРИ) су на територији данашњег Мексика и Перуа стекли огромна богатства у сребру и злату.

Хернан Кортес 1519.-1521. покорио је царство Астека у Мексику и постао гувернер освојених области под именом Нова Шпанија. Франциско Пизаро 1533. заузео је утврђење Куско, престоницу краљевства инка у високим планинама Перуа.

КОНКВИСТАДОРИ

Конквистадор – заједнички је назив за војнике, истраживаче и авантуристе који су током 16. и 17. века велики део средишње и Јужне Америке, као и Филипине, припојили шпанским колонијама. Дуг процес поробљавања означен је као Цонqуиста (освајање), који је у очима тадашњих Шпанаца био логичан наставак Рецонqуисте, поновног освајања Иберијског полуострва од Мавара.

У годинама након што Колумбо” открива” Америку, велики број авантуриста, које су касније шпански хроничари обележили као лос цонqуистадорес, креће у Нови свет. Њихов циљ је пљачка ради брзог богаћења. Предузимали су експедиције у Средњој и Јужној Америци, често за свој рачун, без потпоре шпанске круне, али су зато све опљачкано задржавали за себе. У принципу, свако је могао постати конквистадор, ако је имао финансијске могућности. То је било толико уносно занимање да је отац конквистадор припремао свог сина одмалена за исти разбојнички занат. Шпанска круна је организовано пљачкала и убијала уз помоћ конквистадора војника, с којима је претходно потписиван уговор (уговор је оверавала Католичка црква) у којем је прецизирано колико опљачканог злата иде цркви, колико круни, а колико сме конквистадор да задржи за себе.
Црна Легенда – убијање, мучење и силовање домородаца од стране „цивилизованих” је надалеко познато. Слично дивљаштво, свирепост и нељудскост шпанских освајача показали су још само енглески освајачи Северне Америке. Неки од познатијих конквистадора злочинаца, а који имају широм Средње и Јужне Америке споменике као „заслужне“ личности су Кортез, Алварадо, Пизаро и др.

Освајања су изведена са малим али војно-технички надмоћним снагама које су располагале ватреним оружијем. Пошто су поразили домороце, конквистадори (шпански освајачи) настојали су да потпуно потисну њихову веру и насилно их преобрате у хришћанство.

Конквистадори у Јужној и Средњој Америци (“покрштавање“ домородаца)

Наметнули су им свој језик као и своје навике. Тако је нестајала веома богата култура ових развијених јужноамеричких народа.

Астеци, Инке, Маје

Већ покошени ратовима, ови домородачки народи масовно су умирали од зараза пренетих из Европе. Од 1500. до 1570. године број домородаца на америчком континенту пао је са 50 на 9 милиона. Да би надокнадили мањак становништва Европљани од 1520. године организују превоз афричких робова на амерички континент.

Астеци, Инке, Маје

Према легенди Астеци су били народ који је дуго лутао, а онда су једном на некој стени видели орла како држи змију. Ту су се зауставили и основали државу под називом Теноцхтитлан. Астеци су народ који је ратнички настројен. Развили су математику и изврсни су градитељи, нарочито пирамида. Приносли су боговима жртве, правили астеске маске, календаре итд.Ову цивилизацију је уништио Хернандо Кортес, тако што је донио ковцег мољаца заражених кугом.
Маје су населиле полусотрво Јукатон. То је релативно миран народ, народ који не воли ратовати. Они су највјештији у градњи пирамида. Изградили су их преко 100000. Позната пирамида је Чичен Ица.

Цивилизација Инка – сунце су населили простор државе Перу. Главни град ове дрзаве је Куско. Налази се на 3200 метара надморске висине(„пупак света“). Једно од достигнуца Инка је то сто су они творци обавештајне службе, преношење поште по утабаним стазама. Инке су основале друство према принципу свакоме према потреби и свакоме према раду.
Вршили су размену роба на принципу утрошеног времена. Инке су изградиле и висеће мостове од ужади. 1532. год. Франциско Пиззаро је заробио вођу Инка И затворио у собу у храму. Затим је вођа убијен. Ускоро је и сам Франциско умро. Завладао је сифилис, водене оспице и козице. Инке које су преживеле склониле су се у Мачу Пикчу. То је трврђава одакле су Инке нападале а прехрањивале су се житарицама.

Америка

Име Америка настало је по имену фирентинског истраживача Америга Веспучија. Он је почетком XVI века први разјаснио да је у питању нови континент. Један немачи штампар је због тога 1507. године
читав нови свет по њему назвао Америка.

Америго Веспучи (споменик у Фиренци)

Откриће Америке донело је Европљанима огромна природна богатства. У Европу су донете нове врсте попут кукуруза, какаоа, ваниле, парадајза, дувана… Ове намирнице постаће временом уобичајене на трпезама Европљана.

Веровање да је земља равна плоча (пре географских открића и Магеланове експедиције)

Оно што знамо данас – земља је округла

на следећој страни (2) – Круг живота и смрти великог морепловца – Где је Колумбов гроб?

Стране: Страна 1, Страна 2, Страна 3