Сваке године, у знак сећања на гуске које су спасиле Рим ишла је величанствена процесија на чијем челу се носила златна гуска.
Око храмова богиње Јуноне редовно су се држала јата гусака, и њој су биле посвећене капитолске гуске, које су према легенди својим гакањем спасиле Рим од напада Гала који су га опседали 390. године пре нове ере. Широм Римског царства славиле су се гуске, а на годишњој светковини је обредно ношена златна гуска на Капитол.
Пошто су гуске спасиле Рим од уништења, Римљани су Галима платили откупнину у злату и вратили своју слободу, а Рим је поново изграђен и утврђен бедемима.
Римљани нису никада заборавили свој дуг према светим гускама. Касније су имали обичај да осуђене на смрт бацају са Тарапејске стене везујући их у вреће заједно са псом или петлом, као симболима издаје и лењости, а Јунонине свете гуске нису износили на трпезу.
Сваке године, у знак сећања на гуске које су спасиле Рим ишла је величанствена процесија на чијем челу се носила златна гуска.
У почецима римске историје Рим су једном напали ратоборни Гали са севера. По причи Алијеја дошло је до битке између Римљана и Гала код реке Алиа у којој су Римљани поражени, а све до Капитола опљачкани и побијени. Преживели становници који су успели да умакну склонили су се на брежуљак Капитол који је једини био утврђен и због стрмих падина теже доступан.
Гали су почели да опседају Капитол, али пошто се опсада одужила једне ведре ноћи пришуњали су се под тврђаву и тихо почели да се пењу преко камења, подупирући наизменично једни друге. То су радили тако вешто да их стража на бедемима није примиетила, пси и петлови су ћутали и спавали, али су се пробудиле гуске, чуварке Јунониног храма које су гакале и лепетале крилима и тако пробудиле Римљане који стадоше гађати Гале копљима, стрелама и камењеми на тај начин одбију њихов напад.
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.