Чувена Текијска битка, поред тога што је постала позната по великој победи хришћанске војске над Османлијама, у историји је остала упамћена по несвакидашњем догађају- снегу у августу.
Ова битка је у српској историји неправдено слабо изучавана, иако су победи придонели и српски шајкаши. Битка се одиграла на ливади крај Петроварадина, на путу ка Сремским Карловцима, 5. августа 1716. године. То је била прва велика победа аустријске војске у рату између Аустрије и Турске.
Турска опсада Срема
Почетком 1716. године, Османско царство, схвативши да је власт у Срему пољуљана, покреће огромну војску ка Војводини, с крајњим циљем повратка изгубљених територија, како у Срему, тако и у Бачкој.
Под вођством великом везира Дамат Али-паше, почетком августа, турска војска прелази преко Срема и стиже до Петроварадинске тврђаве. Војска се стационирала по падинама Фрушке горе, између Сремских Карловаца, Сремске Каменице и Буковца.
На највишој тачки, тадашњем Везирцу, паша је подигао свој шатор, сматрајући да ће са тог места имати идеалан старт за напад и заузимање Петроварадинске тврђаве, на којој је тада било између седам и осам хиљада војника, док је турска војска бројала између 150.000 и 200.000 људи.
На бачкој страни, под вођством хабзбуршког војсковође Еугена Савојског, чекало је 70.000 војника. Схвативши озбиљност ситуације, принц Савојски одлучује се на изненадни напад, рачунајући управо на фактор изненађења.
Историјски преокрет изазван природним феноменом
Ипак, главно изненађење, које је постало и предност за Еугенову војску, била је јака олуја праћена снегом у ноћи између 4. и 5. августа. Војници прелазе Дунав и распоређују снаге у подножје Петроварадинске тврђаве. Српски шајкаши су лађама пребацивали војнике на другу обалу, а успели су и да униште неколико турских лађа, усидрених у Сремским Карловцима.
Истог јутра, 5. августа 1716. године, хабзбуршка војска напада и уништава прве турске редове. Успаничени турски војници се махнито повлаче. Принц Савојски стиже до шатора Великог везира, рањава га, те паша бива пребачен у Сремске Карловце, где и умире, у цркви Светог Николаја. Касније, његово тело је пребачено у Београд, а сахрањен је на Калемегданској тврђави.
Принц Савојски шаље Бечком двору вест о великој победи над Османлијама и понесен победом, напослетку протерује Турке из целе Бачке, Срема и Баната.
Црква Снежне Госпе
На месту где се одиграла битка данас постоји Римокатоличка црква посвећена Снежној Госпи. Некада, на овом месту налазила се средњевековна хришћанска богомоља посвећена Девици Марији, коју су Турци срушили 1526. године. Касније, ту је саграђена дрвена џамија са малом текијом- што на арапском значи одмаралиште.
Након одласка Турака, Петроварадин постаје стециште како војника, тако и трговаца и земљорадника. Чланови исусовачког реда користили су напуштену џамију, пре изградње цркве Светог Јураја.
Касније, сама црква посвећена Снежној Госпи, подигнута је управо у знак сећања на битку на Везирцу и снег у августу. На врху цркве, налази се полумесец, а изнад њега крст- знак победе хришћана над муслиманима.
У њој, налази се и икона Девице Марије са Исусом, коју је принц Еуген носио са собом током битке. За њу се верује да је чудотворна. Сама црква у народу је позната под именом Текије.
Извор:
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.