![Main-qimg-a238d3e3daf7cbd6ea1ca4c976855cc2-c](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2020/03/main-qimg-a238d3e3daf7cbd6ea1ca4c976855cc2-c.jpg?w=863)
Етрурци
Етрурци су дуго били најјачи народ на Апенинском полуострву. Ни данас се не зна одакле овај народ потиче и којим је језиком говорио. Писали су грчким алфабетом који су преузели од Грка са југа Италије. Њихова држава била је савез 12 градова. Етрурија је била најјача у 6. веку пре н.е. после чега их покоравају Римљани. Етрурски језик и култура биће полако заборављени.
![etrurci](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2020/03/etrurci.png?w=863)
Када је основан Рим?
Према легенди, град Рим основан је на левој обали реке Тибар 753. године пре н.е.
Римска држава уздизала се ка моћи у време док се Александрово краљевство распадало.
Ко су били Ромул и Рем?
Према предању, Рим су основали браћа близанци Ромул и Рем који су рођени у краљевској породици у граду Алба Лонги. Брат њиховог деде их је, одмах по рођењу, бацио у Тибар како би приграбио краљевску власт за себе.
Корпа са бебама пловила је по Тибру и, када је дошла до обале, вучица је чула њихов плач. Извадила их је из воде и подојила, да би их касније нашао пастир који их је одгајио као своје синове.
Ромул и Рем су, када су одрасли, одлучили да оснују град на месту на коме их је вучица пронашла. Ипак, посвађали су се у току градње, па је у свађи Рем прескочио зидове које је започео Ромул како би му се наругао.
Историја Рима дели се на три периода:
- Период владавине краљева од 753. год. пре н.е до 509. год. пре н.е.
- Период Републике од 509 год. пре. н. е. до 27. год.
- Период Царства од 27. год. до 476. год.
Друштвено уређење Рима
Грађани Рима делили су се на патриције и плебејце.
Поред њих у Риму је било и доста робова. Посебна врста државних робова били су ГЛАДИЈАТОРИ (од латинског ГЛАДИЈУС – што значи МАЧ). Они су морали бити физички способни за борбе пред гледаоцима у арени.
ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: Римски гладијатори
Патрицији су били аристократе и имали су право управљања државом у почетку, док су плебејци били обичан народ – занатлије, трговци, земљорадници…
Државно уређење римске републике
У најранијем добу, Римом су управљали краљеви. Било их је седам, а први је био Ромул, оснивач града. Последњи римски цар је збачен са престола 509. године пре н.е. због суровости према поданицима.
Након краљева је успостављено ново државно уређење – република, која је трајала скоро пет векова.
Последњи римски краљ био је Тарквиније Охоли. Остао је упамћен као тиранин. Године 510. п. н. е. је збачен с престола устанком богатијих слојева. Повод тог устанка је био насиље његовог сина над Лукрецијом, супругом Тарквинијевог рођака.
![Tarquinius-Superbus](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2020/03/tarquinius-superbus.jpg?w=863)
У доба републике Римом су владала два конзула које је бирао народ на годишњем нивоу.
У Риму су постојали и Сенат и Народна скупштина.
Дакле у Риму су власт делили и управљали државом:
- Два конзула
- Сенат
- Народна скупштина
![senat](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2020/03/senat.jpg?w=863)
Рим и суседи
У првим вековима Рим је био само један од многобројних градова у Италији и често је ратовао са својим суседима Латинима и Етрурцима.
Веји су се нарочито истицали међу римским суседима. Против овог града на десној обали Тибра Римљани су водили тежак и дуготрајан рат. Освојили су га након десет година опсаде.
![Roman_conquest_of_Italy](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2020/03/roman_conquest_of_italy.png?w=863)
Рат против Тарента и Пира
Римљани су, након оснивања средње Италије, почели да се шире према југу. Ово је био разлог сукоба са Тарентом, богатим градом на југу Италије.
Помоћ након што им је Рим објавио рат Тарентинци су затражили од Пира, краља Епира у западној Грчкој.
Пир је желео да створи велико краљевство, па је прихватио рат. У почетку је успешно водио борбе, и римску војску је поразио у две битке у јужној Италији.
Римљани су Пира победили у боју код града Беневента 275. године пре н.е. након чега су загосподарили читавом Италијом.
![Pyrrhic_War_Italy_sr.svg](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2020/03/pyrrhic_war_italy_sr.svg_.png?w=863)
Краљ Пир: У раздобљу након Александра Македонског савременици су га сматрали другим највећим војним заповедником света. Само Ханибал је био бољи од њега. Његово име се повезује са изразом „Пирова победа„, што означава велику победу, али са превеликом ценом.
Приписује се Пиру, који је изгубио толико много војника у једној бици, у којој је победио Римљане, да је наводно рекао: „Још једна победа и ја сам изгубио“.
ВИДЕО ЛЕКЦИЈЕ
КРАЈ
You must be logged in to post a comment.