Једна од најпознатијих и најмоћнијих жена у историји Клеопатраа VII Филопатор умрла је 69. године п. н. е. Позната је као последњи египатски фараон и први од чланова династије Птоломеја који се служио египатским језиком. Чувена је по својој ненадмашној лепоти и интелекту, као и љубавној афери са Јулијем Цезаром и Марком Антонијем, а приче и митови који су довођени у везу са њеним трагичним животом инспирисали су бројне књиге, филмове и представе, укључујући и драму Вилијама Шекспира Антоније и Клеопатра.
Клеопатрини корени воде порекло из дуге линије грчких Македонаца, чији је предак Птолемеј I, један од најпоузданијих потомака Александра Веиког. Династија Птоломеја владала је Египтом од 323. п. н. е. до 30. године п. н. е. и остала је верна грчкој култури. Већина краљевских породица је, ради очувања чисте лозе, ступала у инцесте. Много њених предака венчавало се са рођацима и верује се и да су њени родитељи брат и сестра. Пратећи ове обичаје и она сама се удала за оба своја брата којима је била брачни друг и савладар.
Са Цезаром је имала савез, роматичну аферу и сина кога је назвала по њему, Цезарион − мали Цезар. Међутим, у Риму је због тога избио скандал јер Цезар са другим женама није имао синове. Клеопатра се није осећала вољено у Риму и инсистрала је да јој се обраћају са краљице. Римљане је највише шокирало када је подигла своју статуу у Храму Венере прамајке. Напустила је Рим после Цезаровог убиства 44. године п. н. е. До тада је већ оставила утисак и остала упамћена по свом бисерном накиту и егзотичној фризури. Многима су и данас омиљена шминка сенке које су користиле још из доба владавине Клеопатре. Егзотични парфеми, цветна уља и купке од млека су показатељи њеног божанског изгледа.
Касијус Дио, римски историчар грчког порекла, писао је о Клеопатриној лепоти у 2. веку н. е. Он је тврдио да је она изгледала прелепо у младости и да је својим шармом била у стању да заведе било кога. Плутарх је, с друге стране, сматрао да она није опчињавала мушкарце својим изгледом, већ пре свега својим понашањем које је привлачило моћне мушкарце са којима се сусретала. Према његовим списима, она је била жена незасите сексуалне жеље и незасите похлепе.
Мада је у филмовима 20. века Клеопатра приказивана као вансеријска лепотица, модерни историчари нису убеђени да је то била истина, а последњи докази откривају да су вероватно у праву. Њене слике на старим египатским новчићима у Британском музеју приказују жену уског чела, кошчатог лица, великог носа и оштре браде, што се баш не уклапа у описе историчара из античке и каснијих ера који су очигледно желели да је прикажу лепшом него што је стварно била. Говорила је неколико језика, изучавала математику, филозофију, говорништво и астрономију. Египатски извори је описују и као владарку која је подигла ред учених на виши ниво и била члан њиховог друштва.
Клеопатра се удала за Марка Антонија са којим је имала троје деце и њихов однос је био велики скандал у Риму. Ови љубавници су били познати по свом клубу за испијање алкохола Непоновљиве јетре. У њему су се одржавале раскошне игре, гозбе и такмичења. Октавијан је ову љубав искористио као освајачку пропаганду и римски сенат је 32. године п. н. е. објавио Клеопатри рат. Клеопатра и Марко Антоније су одузели себи живот 30. године п. н. е. након сто су Октавијанове снаге продрле у Александрију. За Антонија се верује да се избоо ножем, док је Клеопатрин узрок смрти остао мистерија. Неки верују да се убила својим познатим отровима које је крила у чешљевима, а спомиње се и легенда како је пустила змију отровницу да је уједе за руку.
Август је започео своју владавину Клеопатриним поразом. Када је имао шансу да назове један месец у своју част, уместо септембра – месеца када је рођен, изабрао је осми месец, у којем је Клеопатра умрла, како би створио годишњи подсетник на њен пораз. Август би волео да је могао да проведе Клеопатру Римом као заробљеницу, као што су то други генерали радили са њиховим затвореницима, на званичном тријумфу који је славио његове победе. Међутим, она се убила како би то спречила. Клеопатра се није убила због љубави. Попут Марка Антонија, који се убио јер није више било часног места за њега на свету, Клеопатра је изабрала да умре пре него да претрпи насиље у виду парадирања, срамоте и беспомоћности кроз Рим. Август је морао да се задовољи њеном статуом, која је ношена улицама Рима.
Клеопатру није убила змија Египтолози и стручњаци за змије са универзитета у Манчестеру кажу да је оваква верзија њене смрти немогућа, пише ББЦ . Они тврде да би змија довољно велика да убије Клеопатру била превелика да се сакрије у корпу са смоквама. Клеопатра, легендарна задња активна краљица (или фараонка) античког Египта више од 2000 година након своје смрти не престаје да привлачи пажњу историчара, писаца и филмских редитеља. О њој су драме писали Вилијам Шекспир, Астерикс и Обеликс су јој у култном стрипу спасавали углед а 1963. године снимљен је тада најскупљи филм икада у којем је Клеопатру глумила покојна Елизабет Тејлор. Једна од највећих мистерија која је у вези са славном љубавницом Јулија Цезара и Марка Антонија у вези је са њеном смрћу. Антички извори тврде да је извршила самоубиство тако што је дозволила египатској кобри да је угризе. Наиме, иако је Октавијан, касније цар Аугуст, наредио стражарима да је чувају како се не би случајноубила, Клеопатри су њене служавке у корпи са смоквама донеле кобру. Међутим, египтолози и стручњаци за змије са универзитета у Манчестеру кажу да је оваква верзија њене смрти немогућа, пише ББЦ . Они тврде да би змија довољно велика да убије Клеопатру била превелика да се сакрије у корпу са смоквама. Метар и по до два и по метра велика змија (колико египатска кобра може порасти) напросто не може бити сакривена на описани начин. Чак и да је то било могуће, додају, угриз те змије није могао моментално да убије Клеопатру и њене служавке. Наиме, добар део змијских угриза су такозвани “суви угризи” који у себи не садрже отров. Шанса да угриз буде смртоносан је око 10 % у овом случају, тврде стручњаци. Надаље, све и да је угриз био смртоносан сигурно није убио Клеопатру на лицу места. Отров египатске кобре узрокује некрозу ткива, отеклине, повраћање, главобољу, вртоглавицу и много других незгодних симптома, али – убија полако. Можда је унапред припремљени отров заиста убио Клеопатру, али кобра са тим није имала ништа.
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.