Индустријска револуција је појам везан за нагли друштвени развој који се догодио у кратком временском периоду. У другој половини XVIII века ручна производња почела се замењивати парним машинама. Тиме је почео развој који је од краја 18. до средине 19. века темељно изменио раније политичке, привредне и друштвене системе у већем делу света. Почела је Прва индустријска револуција.
Парна машина и њено значење
У 18. веку је највећу мануфактурну производњу имала Енглеска. У њој се повећавала потреба за тканинама па су произвођачи тканина, ради повећавања и убрзавања производње, примењивали изуме у предузећима.
![парна машина](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2012/12/d0bfd0b0d180d0bdd0b0-d0bcd0b0d188d0b8d0bdd0b0.gif)
У Енглеској су произвођачи све више улагали новац у стварање нових изума. Но, најпознатији је био изум парне машине. Њега је 1764. године усавршио Шкот Џејмс Ват. Проналазак парне машине изазвао је велики преокрет у производњи, односно револуцију у преређивачким делатностима или индустрији. Мануфактурна производња земењена је фабричким радом. Промене изазване применом парне машине називају се прва индустријска револуција.
Примена парне машине
Нове парне машине су врло брзо пронашле примену у фабрикама, рудницима и саобраћају. Машине које су користиле водену пару као погонско средство морале су бити од чврстог материјала – гвожђа. Због тога се нагло повећала потражња за гвозденом рудом и угљем.
![Фултонов пароброд](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2012/12/024-north-river-steamboat.jpg)
Американац Роберт Фултон је 1807. саградио први пароборд који је са стране имао точкове с лопатама, а звао је Клермонт. Већ 1819. године амерички је пароброд Севана препловио Атлантски океан за 26 дана.
Године 1814. Енглез Џорџ Стивенсон конструисао је прву парну локомотиву. У почетку је ишла 20 km/h, а касније и брже.
![Стивенсова локомотива](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2012/12/steph_rocket.jpg)
Звала се Ракета (енгл. Rocket). Већ 1825. у Енглеској саграђена је прва железничка пруга на свету. Повезивала је градове Стоктон и Дарлингтон.
Остали важнији изуми и дела
У доба прве индустријске револуције појавили су се многи важни изуми који се и данас користе. Американац Бенџамин Френклин изумео је 1752. громобран, делотворну заштиту објеката од удара грома. Енглез Сир Хамфри Дејви начинио је 1815. Дејвијеву светиљку коју су користили рудари. Тиме је знатно смањен број несрећа у рудницима.
![Брајова азбука](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2012/12/brajova_azbuka.png)
You must be logged in to post a comment.