Ратничка грофица ренесансе

Легенда о Катарини Сфорци као неустрашивој племкињи са мачем у руци је настала још за време њеног живота.

Породица Сфорца је била једна од најмоћнијих у Италији током ренесансе. Сфорце су управљале Миланом, а за разлику од фирентинских Медичија, чија моћ се ослањала на огромне количине новца, судбина ове породице зависила је од војне снаге.

Битке и мачеви су у том периоду били ексклузивно право мушкараца, све док се није појавила Катарина Сфорца.

Ко је била Катарина Сфорца?

Њен деда, Франческо Сфорца био је кондотијер тј, вођа најамничке војске и чувени војсковођа. Када је средином XV века у Милану избио грађански рат, он је одлучио да преузме власт. Од тада па све до 1535. године, породица Сфорца је била на челу Милана.

Франческов син, Галеацо Марио, је 1463. године добио дете са женом свог најбољег пријатеља – девојчицу, Катарину Сфорцу.

Катарина Сфорца, слика се налази у Грађанској уметничкој галерији, Форли фото: storicang.it

Иако је била ванбрачно дете одгајана је на двору, као члан породице. Ћерка миланског војводе имала је свестрано образовање. Читала је дела истакнутих хуманиста, али је и учила како да се бори заједно са својом брацћом. Ипак, као и за већину жена вискоког сталежа њеног времена, породица Сфорца је за њу имала план – да је добро уда, како би од тога имали корист.

Са свега десет година, Катарину су верили за Ђиролама Ријарија, нећака папе Сикста IV, који је скоро две деценије био старији од ње. План је био да овај брак породици Сфорца обезбеди богатство које им је било преко потребно.

Док се Катарина школовала, Ријаријо је захваљујући везама, преузимао контролу над централним италијанским територијама. Међутим, када је миланска аристоркатија одлучила да Галецао Сфорца мора да умре, ситуација се нагло променила. Када је група завереника убила њеног оца, тада четрнаестогодишња Катарина је одмах послата код вереника. Тинејџерку је у Риму дочекао папа који је приредио банкет њој у част. Катарина је наставила да се образује, а њен успон тек је био на помолу.

Успон ванбрачне ћерке

Ђироламо Ријаријо и његова млада жена Катарина Сфорца започели су заједнички живот у Риму, где је он временом постао папина десна рука. Током наредне две деценије, Катарина је родила деветоро деце – седморо Ријарију и двоје љубавницима. Историјски извори наводе да је између пролец́а 1479. године и лета 1481. године родила чак три бебе. Али трудноЋе нису успориле Катарину Сфорцу.

На слици су приказани Ђироламо Ријаријо (други с лева) и папа Сикст IV (1477. година, Ватиканска галерија слика) фото: storicang.it

У првим годинама њиховог брака Ријаријо је ковао планове против породице Медичи. Његове територије су се у Тоскани граничиле са њиховим, а приликом једног неуспелог покушаја атентата 1478. године, долази до сукоба.

Непријатељи су непрестано ковали завере против моћног пара, па је Катарина Сфорца сама почела да обучава војнике, инсистирајуцћи на лојалности и дисциплини.

Када је 1484. године, папа и рођак њеног супруга умро, у Риму је завладао хаос. Не желећи да препусти свој живот судбини, Катарина је села на коња и одјурила на тврђаву Сант Анђело како би учествовала у избору следећег папе. Иако је била у седмом месецу трудноће, Катарина је заузела тврђаву све време витлајући мачем. Кардинали су долазили на папин погреб, али нису желели да уђу у град због страха од оружаног напада Сфорце.

Ренесансна жена која влада сама

Њен супруг се 1487. године озбиљно разболео, због чега Катарини препустио вођење Имоле и Форлија. Завере против Ријарија су ницале на сваком ћошку, међутим, његова жена се успешно и брутално обрачунала са већином противника. Као знак упозорења, наредила је да се главе завереника ређају испред капија Форлија. Ипак, то није спречило убице да 1488. године стигну до Ријарија и одузму му живот.

„Сатерана у ћошак“ из своје опкољене тврђаве послала је поруку у Милано, молећи за помоћ. Али руља је упала у палату пре него што је помоцћ стигла, а она и њена деца постали су затвореници.

Иако затворена, Катарина није желела да се преда. Затвореници су њену децу држали као таоце, а на њу су вршени велики притисци. Али уместо предаје, Катарина се, како пише у историјски изворима, попела на зид тврђаве задигла хаљину и викнула: „Учините то ако желите: обесите их, чак и преда мном. Ево, имам шта је потребно да направим другу!“

Самоувереност и ризик су се исплатили. Завереници су јој вратили децу и оставили је да влада. Са само 25 година, Катарина Сфорца је као регенткиња свог сина, самостално владала Имолом и Форлијем.

Последње године Катарине Сфорце

Када је породица Борџија 1492. године дошла на власт, територије Катарине Сфорце поново су биле угрожене. Ћезаре Борџија, син папе Александра VI, преузео је Имолу и Форли од Катарине. Али она је имала неколико трикова у рукаву.

Ћезаре Борџија, фото; wikidata.org

Иако су Медичи били непријатељи њене породице, Катарина се упустила у ванбрачну везу са Ђованијем де Медичијем, за коју поједини историчари тврде да је била крунисана тајним браком и да му је родила дете.

Иако је Ђовани у међувремену умро од куге, Сфорца је рачунала на подршку остатка његове породице. Када је породица Борџија била прогнана, нова Република Фиренца је послала младог дипломату да преговара са њом. Млади дипломата био је Николо Макијавели ког је Катарина Сфорца, према речима оновремених хроничара, описала као неимпресивног.

Уместо предаје, Катарина је кренула у битку против те озлоглашене и моћне породице. Обукла је оклоп и повела војску од 900 људи да брани своје земље. Напори су пропали. Катарина је била принуђена да се са својом децом повуче у Фиренцу.

Историјски извори наводе да је Катарина Сфорца умрла 1507, са 46. година. Они који су је надживели критиковали су је због њеног „мушког“ понашања.

Данашњи историчари је пак пореде са Јованком Орлеанком, наглашавајући да су обе биле ренесансне жене које се нису плашиле да извуку мач и одјашу у битку. Катарина Сфорца била је омражена јер је радила исто што и мушкарци и то веома успешно, закључују историчари.