Најстарији период грчке историје

Грчка племена АХАЈЦИ, ЈОНЦИ и ЕОЛЦИ населили су се на југ Балканског полуострва крајем 3. миленијума пре нове ере. Нешто касније доселило се још једно грчко племе ДОРЦИ.

Територије које су грчка племена населила биле су окружене са три мора: СРЕДОЗЕМНО, ЕГЕЈСКО и ЈОНСКО МОРЕ.

ГРЧКА ПЛЕМЕНА: ДОРЦИ, АХАЈЦИ, ЈОНЦИ И ЕОЛЦИ

КРИТСКА (МИНОЈСКА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Цивилизација је добила своје име по острву на коме је настала(ОСТРВО КРИТ ) и по најпознатијем владару (МИНОЈ или МИНОС).

КРИТ се налазио на раскрсници поморских путева Европе, Африке и Азије, и захваљујући свом положају брзо је напредовао у једну од најнапреднијих цивилизација тог времена.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ КРИТА НА РАСКРСНИЦИ ПУТЕВА ИЗМЕЂУ ЕВРОПЕ, АФРИКЕ И АЗИЈЕ

Крићани су били вешти МОРЕПЛОВЦИ и ТРГОВЦИ, и њихови бродови су превозили робу широм СРЕДОЗЕМЉА (СРЕДОЗЕМНОГ МОРА).

АРХЕОЛОЗИ су на КРИТУ пронашли остатке градова и палата, од којих се посебно издваја владарска палата у КНОСОСУ. (види галерију слика испод)

• 

• 

• 

  view of ancient ruines of famouse Knossos palace at Crete, Greece

• 

• 

• 

  OLYMPUS DIGITAL CAMERA

• 

• 

  Knossos, Crete, June 10, 2017: Interior of the Minoan Palace of Knossos. Knossos palace is the largest Bronze Age archaeological site on Crete of the Minoan civilization and culture

За Критско – минојску цивилизацију везан је и један од најпознатијих светскив митова (МИТ О МИНОТАУРУ)

МИТ О МИНОТАУРУ

Најпознатија легенда везана за Критску културу био је мит о Минотауру. Минотаур је био дете  жене критског краља Миноја, Пасифаје, створ са људским телом и главом бика. Да би се осветила Хелију због откривања њене прељубе с Аресом, Афродита је у срцу Хелијеве кћери Пасифаје распалила неприродну љубав према бику. Кад је рођен Минотаур, Миној је по савету пророчишта наредио да се подигне здање с многобројним салама и ходницима, Лавиринт, и ту затворио чудовиште. Градитељ Лавиринта био је Дедал, најчувенији грчки архитекта. Атинске жртве су слате у Лавиринт. Жртве су сваки пут биране коцком. То је нарушило углед краља Егеја. Тезеј је приметио растуће незадовољство међу Атињанима. Зато је, против очеве воље, одлучио да оде на Крит не би ли убиством Минотаура повратио углед свога оца. Пред полазак, договорио се са њим да у повратку с Крита развије црна једра ако не успе да убије Минотаура, а бела ако  успе. Стигавши на острво, Тезеј среће лепу Минојеву кћер Аријадну, која се одмах заљубљује у њега и обећава му помоћ ако се обавеже да је поведе са собом и узме за жену. Тезеј пристаје, а она му даје чаробно клупко, помоћу којег он означава пут кроз ходнике Лавиринта. Нашавши Минотаура у срцу тог здања, он га без тешкоћа убија и изводи остале младиће и девојке. Исте ноћи у потаји отпловљава с Аријадном. Успут свраћају на острво Наксос да преноће. Током ноћи Тезеју се у сну јавља богиња Атина, која му открива да Аријадна није судбином одређена да му буде жена. Стога он напушта уснулу Аријадну и наставља бродом за Атину. Када се ујутру пробудила, Аријадна није предуго патила јер ју је на острву пронашао бог Дионис и оженио се њоме. На путу за Атину, Тезеј заборавља да развије бела једра. Егеј, који је на једној стени изнад мора нестрпљиво ишчекивао повратак брода, угледао је црна једра и у очајању се бацио у море, које се од тог времена назива Егејским.

ВИДЕО (МИТ О МИНОТАУРУ)

ВИДЕО (МИТ О МИНОТАУРУ)

ВИДЕО (РЕКОНСТРУКЦИЈА ПАЛАТЕ У КНОСОСУ)

РЕКОНСТРУКЦИЈА ПАЛАТЕ У КНОСОСУ

МИКЕНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Оснивачи МИКЕНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ припадали су грчком племену АХАЈЦИ. МИКЕНА се налази на ПОЛУСТРВУ ПЕЛОПОНЕЗУ. По називу града (Микена) названа је и читава цивилизација која је настала на тим просторима.

МИКЕНСКО “ЦАРСТВО“

АКО БИ КРЕНУЛИ КОЛИМА И ВОЗИЛИ СЕ БЕЗ ПРЕСТАНКА , СТИГЛИ БИ ДО МИКЕНЕ ЗА ОТПРИЛИКЕ 12 САТИ

Крајем 15. века пре н.е. Микенска цивилизација доживела је свој највећи успон, у то доба АХАЈЦИ су освојили и КРИТ и преузели многе тековине Критско – минојске цивилизације.

Писмо које се користило у Микенско доба (ЛИНЕАРНО Б ПИСМО) је дешифровано.

ЛИНЕАРНО Б ПИСМО

Микену је открио немачки археолог ХАЈНРИХ ШЛИМАН који је заслужан и за откриће ТРОЈЕ. Најпознатији део Микене су ткз. “ЛАВЉА ВРАТА“, у граду су пронађене и гробнице као и чувена “ЗЛАТНА МАСКА“ коју је Шлиман назвао АГАМЕМНОНОВОМ МАСКОМ, по најчувенијем краљу МИКЕНЕ – АГАМЕМНОНУ.

• 

  ПРИЛАЗ “ЛАВЉИМ ВРАТИМА“

• 

• 

  Treasury of Atreus in Mycenae, Greece

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

(ВИДЕО) ДАНАШЊИ ИЗГЛЕД МИКЕНЕ

ВИДЕО – КАКО ЈЕ МИКЕНА ИЗГЛЕДАЛА У ПРОШЛОСТИ

ХОМЕРСКО ДОБА

Нови период грчке историје трајало је од средине 11 до срдине 8. века п.н.е. Име „Хомерско доба“ добило је јер се сматра да су тада уобличени Хомерови епови „Илијада“ и „Одисеја“.

ХОМЕР

Тројански рат је по предању описао слепи песник ХОМЕР у делима “ИЛИЈАДА“ и “ОДИСЕЈА“.

У то време пада и досељавање грчког племена ДОРАНИ (ДОРЦИ), за које се претпоставља да су срушили микенску цивилизацију и њихове градове и палате. Хомерско доба помиње се још и као „мрачно доба“ пошто су многа важна достигнућа у њему изгубљена као и да су тадашњи становници Грчке “заборавили да читају и пишу“, што је све управо последица рушилачког освајања од стране ДОРАНА:

ТРОЈАНСКИ РАТ

Тројански рат има своје корене у причи о венчању Пелеја и Тетиде, богиње мора. Пелеј и Тетида нису на свадбу позвали Ериду, богињу раздора, па је бесна богиња улетела на свадбено славље и бацила златну јабуку на сто. „Ова јабука припада оној која је најлепша“, рече она. Хера, Атина и Афродита су кренуле да узму јабуку, али је бог Зевс изјавио да Парис, тројански принц, за кога се сматрало да је најлепши живи човек, треба да буде судија. Хермес је отишао до Париса и он се сагласио да буде судија. Хера му је обећала моћ, Атина богатство а Афродита му је обећала руку најлепше жене на свету.

Парис је изабрао Афродиту и она му је обећала да ће Јелена, жена грчког краља Менелаја (брат микенског краља Агамемнона), постати његова жена. Парис се тада спреми да оде у Спарту да отме Јелену. У Спарти је Менелај, Јеленин муж, угостио Париса као краљевског госта. Међутим, кад је Менелај напустио Спарту, Парис је отео Јелену (а можда је отишла и добровољно), а понео је и много Менелајевог блага.

ВИДЕО (ПРИНЦ ПАРИС И ЛЕПА ЈЕЛЕНА – ХЕЛЕНА ТРОЈАНСКА)

Менелај је био страшно увређен када је сазнао да му је Парис отео Јелену. Позвао је све некадашње Јеленине просце, зато што су се они у своје време заклели да ће помоћи њеном мужу да брани њену част. Многи грчки хероји нису желели да иду у рат. Одисеј се претварао да је полудео, али његову превару је открио Паламед. Ахил, иако није био међу просцима, позван је јер је пророчанство говорило да се Троја не може заузети без Ахила (најпознатији грчки јунак, који је био нерањив, мајка га је као бебу потапала у воду Стиге (чаробна река) да би га учинила нерањивим, али да је десна пета, за коју га је држала, остала ненаквашена и Ахил једино на том месту био рањив (Ахилова пета).

АХИЛ СЦЕНА ИЗ ФИЛМА “ТРОЈА“ 2004 ГОДИНА

Грчка флота се окупила, под Агамемноновим надзором. Одисеј, познат по својој речитости, и Менелај, послати су као изасланици краљу Пријаму (Парисовом оцу). Захтевали су Јелену и повраћај украденог блага. Пријам је одбио, па су се Одисеј и Менелај вратили до грчких бродова и рат је био неизбежан.

Првих девет година рата водиле су се битке како у Троји тако и у околним подручјима. Грци су схватили да Троју снабдевају околна краљевства, тако да су Грци прво морали да поразе та краљевства. Упоредо с уништавањем тројанске привреде, у овим борбама су Грци сакупили и велике количине блага и другог ратног плена. У једном од сукоба Ахил је убио највећег тројанског јунака ХЕКТОРА (Парисов брат).

АХИЛ УБИЈА ХЕКТОРА, СЦЕНА ИЗ ФИЛМА ТРОЈА 2004. ГОДИНА

Парис је стрелом убио Ахила погодивши га у једино рањиво место – пету (врх стреле је био премазан отровом који је и убио Ахила).

АХИЛОВА СМРТ

КАКО СУ ГРЦИ ОСВОЈИЛИ ТРОЈУ?

Тројански коњ

Тражећи начин да уђе у Троју, лукави Одисеј (неки кажу уз помоћ богиње Атине) наредио је да се направи велики дрвени коњ. Његова унутрашњост је била шупља тако да у њега могу да се сместе војници. Када је Епеј саградио коња, један број грчких ратника се, заједно с Одисејем, попео унутра. Остатак Грка је отпловио да би се обманули Тројанци. Један човек, Синон, је остављен на обали. Када су Тројанци дошли да се диве огромном дрвеном коњу, Синон се претварао да је љут на Грке, јер су га оставили. Убеђивао је Тројанце да је дрвени коњ сигуран и да ће донети Тројанцима срећу. Само двоје људи, Лаокоон и Касандра (ћерка тројанског краља Пријама и Парисова сестра), покушавало је да упозоре Тројанце на опасност али их нико није слушао. Тројанци су славили своју наводну победу и унели дрвеног коња у Троју. Те ноћи, пошто је већина Тројанаца заспала или била омамљена пијанством, Синон је пустио грчке ратнике из дрвеног коња. Они су одмах отворили капије града испред којих су чекали преостали Грци који су се вратили и искрцали на обалу. Настао је страшан покољ у коме је погинуло мноштво изненађених и збуњених Тројанаца. Пријам је убијен пред Зевсовим олтаром.

ТРОЈАНСКИ КОЊ – ПАД ТРОЈЕ

ПОСЛЕ РАТА

Менелај, који се зарекао да ће убити своју неверну жену, ускоро је поново подлегао њеној лепоти и чарима и дозволио јој је да живи. Њих двоје су се, после дугог лутања све до Египта, вратили у Спарту. Преживеле тројанске жене су постале робиње грчких ратника а заплењено је и много блага. Грци су затим запловили кући, али се путовање за неке показало тешким и дугим колико и сам Тројански рат (за Одисеја и Менелаја, на пример). Одисејев повратак описан је Хомеровом епу ОДИСЕЈА:

ВИДЕО ЛЕКЦИЈА “НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ“

Античке Олимпијске игре

Узбуђење расте уочи највећег светског спортског догађаја, Олимпијских игара. Посетили смо древну Олимпију, место где су Олимпијске игре рођене пре 2.797 година и где су се сваке четврте године одржавале више од 11 векова.

Врели јулски дан, асфалт као да се топи и испарава док скрећемо са јонске обале дубље ка срцу Пелопонеза. Тих стотинак километара од Патре чине се као вечност док сунце неумољиво жеже, а песма зрикаваца одзвања вам у глави.

Древна Олимпија – место где се пали олимпијски пламен

Стигли смо у Олимпију. Неописив је осећај док шетате кроз историју тим археолошким локалитетом. Овде се и данас пали олимпијски пламен сваке четврте године, који после обиђе планету и дође на место где се одржавају модерне Олимпијске игре. Гледате реконструкцију једног од стубова некадашњег грандиозног Зевсовог храма и можете само да замишљате како је изгледало импозантно Фидијино ремек-дело, једно од седам светских чуда старог света, хризелефантинска статуа Зевса од злата и слоноваче, висока 13 метара.

Стуб Зевсовог храма

Најпознатији старогрчки вајар је у петом веку пре наше ере, статуу правио осам година, а Зевс који седи на престолу са жезлом у једној и богињом Ником у другој руци, био је тако детаљно и реалистично приказан, да су посетиоци веровали да су угледали самог бога. Легенда каже да је император Калигула покушао да украде статуу, али су његови људи побегли главом без обзира када им се Зевс насмејао, а њихове скеле се разбиле у парампарчад. Овде, у једном од највећих дорских храмова Грчке, у част врховног бога, током Олимпијских игара, стотину волова било би принето на жртву Зевсу.

Обилазите остатке Хериног храма, Пелопиона, у Палестри и Гимназијуму замишљате како су олимпијци тренирали и припремали се за спортска надметања у атлетским и борилачким дисциплинама. А онда на плус 50 крочите на стадион. Готово да можете да чујете хук публике са трибина док бодри Леониду са Родоса, тркача и рекордера, дванаестоструког олимпијског победника, чији је рекорд тек 2016. године оборио пливач Мајкл Фелпс. Или Мила из Кротона, рвача са шест освојених олимпијских венаца од маслинових гранчица.

Стсдион у Олимпији

Или непобедивог Диоксипуса, такмичара у панкратиону, борилачком спорту, мешавини бокса и рвања, толико супериорног, да је за победника проглашен без борбе, јер нико није смео с њим да изађе у ринг. Или храброг Архихиона, највећег од свих панкратијаста, који је на 54. Олимпијади умро у рингу, бранећи своју титулу. Овде је могло да стане 45.000 гледалаца. Потрчали бисте и ви, док вам се од врелине врти у глави, а телефон одбија да прави фотографије јер му је температура превисока и више не функционише.

Егзедра - место на стадиону где су седеле судије

Олимпијске игре су се одржавале без прекида од 776. године п. н. е. до 393. године нове ере, током периода од 1169 година, у светилишту Олимпија на западу Пелопонеског полуострва. Играле су се сваке четврте године, другог пуног месеца од летње дугодневнице, што би у новом календару представљало месец август. 

Осим спортског, манифестација је имала пре свега верски карактер, јер је одржавана у част врховног бога Зевса, али и политички, јер је јачала политички утицај међу градовима државама широм античке Грчке. Била је ствар изузетног престижа имати олимпијског победника за свог суграђанина.

Видео: Изглед античке Олимпије - реконструкција

Историчари бележе случај Сотадеса, тркача на дуге стазе, олимпијског победника на 99. Олимпијади, који је донео славу свом родном Криту. Али на следећим играма тркао се под заставом Ефеса, јер су га власти тог града подмитиле да се представи као Ефешанин. Због тога су га Крићани протерали.

О самом настанку игара много је теорија, најчешће заснованих на митологији.  У првих 200 година игре су имале више регионални карактер и биле део Панхеленских игара, али је с годинама њихов значај растао и традиција опстала више од миленијума.

Археолошки музеј у Олимпији

Трајање игара зависило је од броја дисциплина. У почетку, када су била само атлетска такмичења, трајале су само један дан. После једног века, када су додате и трке кочија, догађај је продужен на два дана, касније на три и коначно, на 77. Олимпијади, три века после оснивања, на пет дана, због лакших припрема и организације. 

Једна од најважнијих институција Олимпијских игара било је Свето примирје – обустава свих ратова и непријатељстава у целој античкој Грчкој уочи, за време и непосредно после игара. О томе какав су значај за Грке имала витешка надметања на Олимпијади говори и податак да се то правило поштовало непрекидно више од миленијума и да игре ниједном нису отказане, упркос бројним ратовима и сукобима. 

Одржаване су и током владавине Римљана, а укинуо их је тек римски император Теодосије Први 393. године, када је хришћанство све више узело маха, а игре изгубиле на значају и биле третиране као пагански обичај.

Уочи игара, тројица гласника обилазила би грчке полисе, објављујући примирје и најављујући почетак надметања. Једном су такмичари из Спарте били новчано кажњени и забрањено им је да се такмиче, јер је Спарта напала град Лепреум током примирја. У Спарти су протестовали и правдали се да се то десило пре званичног почетка примирја.

Дисциплине су у почетку биле само тркачке: спринтерске, од једне или две дужине стадиона (отприлике 200 м и 400 м), средњепругашке (око 800 м) и дуге, где се претрчавало од 7 до 24 дужине стадиона (1.400 м – 4.800 м). Касније су додате атлетске и борилачке дисциплине бацање копља, бацање диска, скок удаљ и рвање, а те четири у комбинацији са спринтом чиниле су пентатлон.

Тимпанон Зевсовог храма

Појам тимпанон потиче из грчког језика и означава троугласт простор који се нлази изнад прозора и врата и по правилу је украшен са рељевима. Још у време Античке Грчке када су се градили велики храмови на почетку и зачељу истих стављан је тимпанон који је украшаван са различитим рељефним украсима или киповима.

На 23. Олимпијади уведен је бокс, а на 25. утрке коњских кочија.  Нешто касније и панкратион, те разне комбинације коњских трка. 

Панкратион је спортска дисциплина која представља сам корен данашњег мма.Панкратион или Панкрација,тј свеопшта борба на грчком језику, јесте борилачка вештина која се јавила у старогрчким античким играма.За оснивача овог спорта се сматра Тезеј,грчки легендарни јунак.Постоји легенда која каже да је панкратион уз војску Александра великог стигао у Индију где је покренуо тамношње борилачке вештине,а самим тим и данашње источњачке вештине попут кунг фуа и каратеа. Панкратион је био комбинација рвања и бокса. Укључени су били и ударци ногама, тако да је из данашњег угла овакав начин борења био прави репрезент помешаних борилачких вештина. Само рвање и песничење су врста технике коју данас називамо „гроунд анд поунд“ и која је неизоставни део сваког мма тренинга. Борбе су се одвијале без додатне заштите и без рукавица.Победа се добијала на три начина, нокаутом, предајом или смрћу противника. За разлику од рвања или бокса, у панкратиону нису постојала техничка правила.То значи да су били дозвољени ударци рукама, ногама, коленима, лактовима, прстима, као и разне полуге и бацања. Једине две забрањене ствари су биле уједање и ударци у очи.

Панкратион

Занимљиво је да су се олимпијци надметали углавном наги. На самом почетку носили су лаку одећу и појас око струка, али касније се од те праксе одустало. Према историчарима, први је одећу скинуо олимпијски победник Орсипус 720. п. н. е. током трке, јер му је било лакше да трчи без ње. 

Тукидид наводи да су Спартанци у петом веку пре наше ере увели спектакл јавног обнаживања и мазања тела уљима док су се у гимназијуму припремали за атлетска и борилачка надметања. 

Музеј историје Олимпијских игара

Женама је приступ на стадион био забрањен, нису могле ни да учествују, ни да посматрају олимпијска надметања. Запрећена казна била је протеривање. Ипак, легенда каже да је Калипатира, ћерка чувеног шампиона Дијагораса са Родоса, на 96. Олимпијади покушала да, преобучена у мушкарца, уђе на стадион и гледа свог сина, како се такмичи и побеђује у боксу. Мајчинска љубав и спортски дух били су јачи од претње казном. Њена превара је откривена, али су судије направиле изузетак и нису је казниле из поштовања према њеној угледној породици, овенчаној олимпијским одличјима.

Награде за такмичаре биле су симболичне, али су њихово значење и углед били немерљиви. Одмах након трке или меча победник би од хеланодикеса (судије) добио палмину грану, симбол победе, и љубичасту вунену траку коју би носио око главе.

Званичне награде додељене су на крају игара свим победницима у пронаосу Зевсовог храма. Они су крунисани котиносом, венчићем од гране свете дивље маслине, која је расла иза храма. Венац је код старих Грка имао симболично значење, веровало се да доноси срећу, божју заштиту и освештава оног који га носи.

Статуа Зевса у храму у Олимпји

Статуа Зевса у Олимпији је једно од седам светских чуда античког света. О лепоти овог кипа најбоље сведочи сам Филон (творац листе седам светских чуда) који каже: ''Шест светских чуда заслужује моје дивљење али на колена падам тек пред Олимпијским Зевсом.'' Ово светско чудо се налазило у древној Олимпији (западни Пелопонез) у храму посвећеном Зевсу. Од археолошких остатака од Зевсове статуе није остало ништа али су остали остаци Зевсовог храма на основу кога можемо да судимо о величини кипа који се налазио у њему. Изградња Зевсове статуе је поверена чувеном атинском вајару Фидији. Он је већ имао богато искуство у изградњи сличних статуа (радио је доста статуа у Атини за време Перикла) и он се некако намеће и као логичан избор за иградњу Зевсове статуе. Године 433 пре нове ере започета изградња ове импозантне статуе. Величина статуе као и Фидијина посвећеност детаљима пленили пажњу посетилаца. Статуа је била висока 12-13 метара а у основи је била широка око 6 метара. Фидија је прво направио дрвени скелет па га је онда облагао бронзом, златом и слоновачом. Фидији је било потребно 12 година да заврши Зевсову статуу.

Уследило би приношење жртава Зевсу, свечани банкет, а имена победника била би заведена у званичне архиве града. Олимпијски победник добио би и статуу у светилишту. Слава која је пратила олимпијске шампионе била је велики благослов, а бити крунисан котиносом свете маслине била је највећа част коју је један смртник могао да доживи. 

Од 4.237 шампиона, колико их је укупно било, позната су имена, порекло и такмичарска дисциплина њих 921.

Када би се победници вратили у своје родне градове, доживели би дочек попут војсковођа после победничке битке. Ушли би у град на кочији са четири коња, а у њихову част био би срушен део бедема града. Победник би свој венац посветио богу заштитнику града и на његов олтар би принео жртву. 

Фото Pinterest: Аурелиос Зопирос

Аурелиос Зопирос из Атине је последњи пријављени спортиста на античким олимпијским играма пре забране коју је Теодосије I увео 393. године. Био је олимпијски победник  у "јуниорском боксу" 385. Његов брат Еукарпидес такође је био олимпијски  победник у панкратиону 381. године.

За живота, олимпијски шампиони су уживали велике почасти, били су ослобођени плаћања пореза, добијали бесплатне оброке, имали почасна места у позоришту или на свечаностима, а песници су о њима певали химне. 

Музеј историје Олимпијских игара

У склопу Олимпијског комплекса данас, осим археолошког локалитета, налазе се и два музеја, нови археолошки и Музеј историје древних Олимпијских игара, који је од 1888. године и првих ископавања, био стари археолошки музеј, па касније, после изградње новог музеја, променио намену. 

Археолошки спада у најзначајније музеје у Грчкој. Нарочито је познат по колекцији скулптура и бронзе. Чува збирку уметничких дела непроцењиве вредности, укључујући и нека ремек-дела присутна у свим школским уџбеницима, попут Праксителове скулптуре бога Хермеса који држи малог Диониса.

Праксителова статуа Хермеса

Музеј историје игара чува више од 400 експоната, од праисторијског периода до петог века наше ере. У подруму музеја је дигитална и мултимедијална изложба са 3Д презентацијама античких игара.

---

Извор: