Битка код Карансебеша

Од 1787. до 1791. године, аустријска војска — тада Хабзбуршко царство — била је у рату са Османлијама (ткз. аустро-турски рат) .На челу Аустрије тада је био цар Јосиф II. Аустријска војска је била по много чему необична, можда је најбољи израз “мешовита“. Војску Хазбуршке монархије чинили су сви њени поданици, војници из Чешке, Немачке, Француске, Хрватске, Србије и Пољске. Стога је комуникација између различитих националности била, у најмању руку, тешка, а веома често комуникације су се дословно губиле у преводу. Војници не само да нису разумели шта им говоре официри (најчешће немачког порекла) већ доста пута не би разумели ни једни друге.

У време битке код Карансебеша, Аустријанци су се борили против Отоманског царства за контролу над реком Дунав. У ноћи 17. септембра аустријски коњаници кренули су у извиђачку патролу са задатком да лоцирају положаје турске војске.

Када је извидница кренула убрзо је наишла на групу путника који су поставили логор са друге стране реке. Путници су војницима понудили пиће. Војници су прихватили и тако је почела ноћ опијања.

У једном тренутку током свечаности, група пешадинаца је налетела на извидничку коњичку чету која се већ добро изнапијала и затражила да им се придруже. Када им је ускраћен алкохол, избила је туча песницама. Убрзо је туча ескалирала, а наводно је и пуцано.

У самом граду Карансебешу, где није било пића, борбе и пијанки, остатак аустријске војске био је у приправности за турске снаге. Када су чули пуцње са друге стране реке, трезвене аустријске снаге су, наравно, протумачиле буку као долазак турске војске. Почели су да вичу „Турци, Турци!“

Са друге стране реке кад су пијани војници чули повике својих другова „Турци, Турци!“ појурили су назад у логор да помогну својим саборцима, верујући да су њихови вапаји молба за помоћ.

Видевши у мраку масу људи која се приближавала, трезвене снаге су отвориле ватру, верујући да су пијани војници непријатељска војска која је започела напад на њих.

Након што су били нападнути, пијани војници су били уверени  да су њихов логор заузели Турци, па су узвратили паљбу на војску у логору.

Да ли зато што су схватили грешку која се десила, или једноставно зато што су желели да се ватра заустави, неколико немачких официра је викнуло “halt!” што значи „стани“. Али због језичке баријере, војници који нису разумели немачки су веровали да се чуке узвик „Алах!” који су Турци знали да узвикују у току битке као вапај богу. Уместо да прекину паљбу, повици су је само подстакли.

У аустријском логору је завладао хаос и тако је беснела битка код Карансебеша. Од комбинације пијанства, мрака и језичких баријера, цела аустријска војска се борила сама са собом.

До краја ноћи, око хиљаде аустријских војника је било мртво или рањено.

Турци стижу

До јутра су Аустријанци схватили шта се догодило. Нажалост, до тада је штета учињена и хиљаде војника је страдало у у хаотичној пуцњави. Аустријска војска је тако сама себе веома ослабила.

Најзад, када су Турци заиста извршили напад само два дана касније, он  се показао непотребним. Скоро цела аустријска војска је била онеспособљена, остављајући одбрану града срушеном, а Карансебеш отворен за заузимање. Турска војска је управо то и урадила, без борбе ушла у град и заузела га.


Извор:

WAR HISTORY ONLINE THE PLACE FOR MILITARY HISTORY NEWS AND VIEWS