Године 1478, Фиренца је била средиште завере која је вођена против породице Медичи.
Недеља је 26. април 1478. године. У катедрали Санта Марија дел Фијоре у Фиренци служи се васкршња миса, због чега се унутар њених зидова могу наћи сви виђенији патрицији града, племићи и кардинали, као и најугледније даме. Неки од њих су овде дошли са скривеном намером: да убију Лоренца Величанственог и његовог млађег брата Ђулијана де Медичија, у том тренутку два најистакнутија предствника породице која већ пола века влада Фирентинском Републиком.
Док је свештеник подизао освећену хостију, завереник Бернандно Бандини Барончели се залетео ка својој првој мети и зарио мач у Ђулијанове груди. За неколико секунди је пао на земљу мртав, а Барончели се већ устремио на своју следећу жртву, Франческа Норија. И он је пао мртав. Одлука да нападне блиског члана породице Медичијевих, спасила је Лоренца. Он је успео да се сакрије у сакристију катедрале, иако – повређен.
Неуспела побуна
Наредних неколико сати Фиренца се налазила у стању општег расула и немира изазваних догађајима у катедрали, али и онима који су уследили након. Пошто је Франческо Паци заједно са Барончелијем извршио убиство Ђулијана и Норија, и покушај убиства Лоренца, Јакопо Паци је повео десетине присталица ка палати градске владе, уверени да подршка ускоро стиже. Али, њихов напад је спречен.
Јавност престрављена мишљу да ће групе плаћеника ући у град, али и охрабрени вешћу да је Лоренцо жив, а неколицина завереника већ ухваћена – стаје на страну породице Медичи. Гомила је изашла на улицу и узвикивала „Palle! Palle!“ или у преводу на српски језик „Правда! Правда!“.
Побуна је пропала, а у истрагама које су уследиле, породица Паци је идентификована као одговорна. Стога је читав догађај добио име „Завера Паци“, а испоставиће се да је она представљала тачку преокрета, након које је концепт фирентинске републике напуштен и усвојен коцепт тираније – политички облик који је наметнут у Италији у последњој трећини 15. века.
Шта се је био узрок побуне?
У 15. веку, Фиренца је била најпросперитетнији и најдинамичнији град у Италији, а вероватно и у Европи. Ту је развијена ренесанса, која је обележила све поретке културног живота, од урбанизма до ликовне уметности. Породице трговаца и банкара су постале мецене читавој једној генерацији префињених хуманиста, што је Фиренцу учинило жариштем културног и економског живота у Тоскани.
Главни „кривци“ за све ово су били Медичијеви, богата фирентинска породица која се од краја 14. века енормно обогатила и стекла велики политички утицај захваљујући свом банкарском пословању. Дом Медичијевих је постао средиште у ком ће се током наредних деценијама развијати фирентинска уметност и идеје. Али под овим културним сјајем и очигледном хегемонијом дошло је до интензивног политичког и друштвеног сукоба. Како је Лоренцов деда Козимо стекао врховну власт, расло је непријатељство између њих и старих фирентинских породица. Једна од њих је била и Паци.
Споменута породица је током векова створила снажну лозу феудалног карактера, чије су фарме имале користи од развоја урбаног тржишта. У једном тренутку су покренули банкарски посао, који их је довео у директан сукоб са Медичијевима. Ипак, главни узрок свађе је представљала контрола над градом, коју су Пацијеви покушавали да преотму већ деценијама.
Године 1470., убрзо након што је Лоренцо преузео узде власти, одлучио је да делује иза кулиса како би спречио Пацијеве да обављају јавне функције. Да би их дискредитовао, није се устручавао да прибегне увредама и подсмеху, и жигоше их као незахвалне.
Оно што је дефинитивно закомпликовало ситуацију је новац, Пацији су отворено пркосили Медичијима на сопственом тлу дајући велики зајам папи Сиксту IV за куповину града у Ромањи, противно Лоренцовој жељи. Други разлог који је изазвао немире било је именовање Франческа Салвијатија за надбискупа суседног града Пизе, што је корак који претходи добијању кардиналске митре Фиренце. Лоренцо и сам град успротивили су се именовању човека блиског Пацијевима за бискупа, што је страшно изнервирало папу, који је запретио екскомуникацијом свих који се противе његовим жељама.
Тријумф Величанственог
Завера Паци је представљала кулминацију тензија између главних политичких породица у граду. Ово није била прва криза у историји Фиренце, иако је била најтежа. Радило се о томе, да ли ће искључиво једна фирентинска породица преузети узде града? После 26. априла 1478. године у то више нико није сумњао. Не само зато што је завера пропала, већ и због жестоке репресије коју су Медичији спровели против Пација и свих оних који су их подржавали у завери.
Неколико сати након напада у катедрали, десетине завереника су ухапшене и погубљене – укључујући грофа од Монтесека и омраженог надбискупа Салвијатија. Макијавели ће касније написати да је „у данима након напада било толико мртвих да су улице биле испуњене људским телима“. Док је Леонардо да Винчи овековечио овај догађај цртежом који приказује обешено тело Бернарда Бандинија Барончелија. С друге стране, сви они који нису погубљени били су протеривани или осуђени на дуге затворске казне.
Лоренцо је преузео на себе кампању против Пација и људи око њих, кроз моралну и политичку осуду. Не само да им је запленио сву породичну имовину и ликвидна средства, већ их је уклонио из јавних докумената и са споменика, протеравши их из јавног сећања. Лоренцо је такође напорно радио да открије спољне факотре и није му требало дуго да открије да су Папска држава и Напуљско краљевство повлачили конце иза кулиса.
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.