Како је изгледало отимање власти од породице Медичи?

Године 1478, Фиренца је била средиште завере која је вођена против породице Медичи.

Недеља је 26. април 1478. године. У катедрали Санта Марија дел Фијоре у Фиренци служи се васкршња миса, због чега се унутар њених зидова могу наћи сви виђенији патрицији града, племићи и кардинали, као и најугледније даме. Неки од њих су овде дошли са скривеном намером: да убију Лоренца Величанственог и његовог млађег брата Ђулијана де Медичија, у том тренутку два најистакнутија предствника породице која већ пола века влада Фирентинском Републиком.

_{Катедрала Санта Марија дел Фијоре у Фиренци, фото: cuddlynest.com}

Док је свештеник подизао освећену хостију, завереник Бернандно Бандини Барончели се залетео ка својој првој мети и зарио мач у Ђулијанове груди. За неколико секунди је пао на земљу мртав, а Барончели се већ устремио на своју следећу жртву, Франческа Норија. И он је пао мртав. Одлука да нападне блиског члана породице Медичијевих, спасила је Лоренца. Он је успео да се сакрије у сакристију катедрале, иако – повређен.

Неуспела побуна

Наредних неколико сати Фиренца се налазила у стању општег расула и немира изазваних догађајима у катедрали, али и онима који су уследили након. Пошто је Франческо Паци заједно са Барончелијем извршио убиство Ђулијана и Норија, и покушај убиства Лоренца, Јакопо Паци је повео десетине присталица ка палати градске владе, уверени да подршка ускоро стиже. Али, њихов напад је спречен.

_{Портрет Лоренца Медичија, фото: flickr.com}

Јавност престрављена мишљу да ће групе плаћеника ући у град, али и охрабрени вешћу да је Лоренцо жив, а неколицина завереника већ ухваћена – стаје на страну породице Медичи. Гомила је изашла на улицу и узвикивала „Palle! Palle!“ или у преводу на српски језик „Правда! Правда!“.

Побуна је пропала, а у истрагама које су уследиле, породица Паци је идентификована као одговорна. Стога је читав догађај добио име „Завера Паци“, а испоставиће се да је она представљала тачку преокрета, након које је концепт фирентинске републике напуштен и усвојен коцепт тираније – политички облик који је наметнут у Италији у последњој трећини 15. века.

Шта се је био узрок побуне?

У 15. веку, Фиренца је била најпросперитетнији и најдинамичнији град у Италији, а вероватно и у Европи. Ту је развијена ренесанса, која је обележила све поретке културног живота, од урбанизма до ликовне уметности. Породице трговаца и банкара су постале мецене читавој једној генерацији префињених хуманиста, што је Фиренцу учинило жариштем културног и економског живота у Тоскани.

Главни „кривци“ за све ово су били Медичијеви, богата фирентинска породица која се од краја 14. века енормно обогатила и стекла велики политички утицај захваљујући свом банкарском пословању. Дом Медичијевих је постао средиште у ком ће се током наредних деценијама развијати фирентинска уметност и идеје. Али под овим културним сјајем и очигледном хегемонијом дошло је до интензивног политичког и друштвеног сукоба. Како је Лоренцов деда Козимо стекао врховну власт, расло је непријатељство између њих и старих фирентинских породица. Једна од њих је била и Паци.

Споменута породица је током векова створила снажну лозу феудалног карактера, чије су фарме имале користи од развоја урбаног тржишта. У једном тренутку су покренули банкарски посао, који их је довео у директан сукоб са Медичијевима. Ипак, главни узрок свађе је представљала контрола над градом, коју су Пацијеви покушавали да преотму већ деценијама.

Године 1470., убрзо након што је Лоренцо преузео узде власти, одлучио је да делује иза кулиса како би спречио Пацијеве да обављају јавне функције. Да би их дискредитовао, није се устручавао да прибегне увредама и подсмеху, и жигоше их као незахвалне.

Оно што је дефинитивно закомпликовало ситуацију је новац, Пацији су отворено пркосили Медичијима на сопственом тлу дајући велики зајам папи Сиксту IV за куповину града у Ромањи, противно Лоренцовој жељи. Други разлог који је изазвао немире било је именовање Франческа Салвијатија за надбискупа суседног града Пизе, што је корак који претходи добијању кардиналске митре Фиренце. Лоренцо и сам град успротивили су се именовању човека блиског Пацијевима за бискупа, што је страшно изнервирало папу, који је запретио екскомуникацијом свих који се противе његовим жељама.

Тријумф Величанственог

Завера Паци је представљала кулминацију тензија између главних политичких породица у граду. Ово није била прва криза у историји Фиренце, иако је била најтежа. Радило се о томе, да ли ће искључиво једна фирентинска породица преузети узде града? После 26. априла 1478. године у то више нико није сумњао. Не само зато што је завера пропала, већ и због жестоке репресије коју су Медичији спровели против Пација и свих оних који су их подржавали у завери.

Неколико сати након напада у катедрали, десетине завереника су ухапшене и погубљене – укључујући грофа од Монтесека и омраженог надбискупа Салвијатија. Макијавели ће касније написати да је „у данима након напада било толико мртвих да су улице биле испуњене људским телима“. Док је Леонардо да Винчи овековечио овај догађај цртежом који приказује обешено тело Бернарда Бандинија Барончелија. С друге стране, сви они који нису погубљени били су протеривани или осуђени на дуге затворске казне.

Лоренцо је преузео на себе кампању против Пација и људи око њих, кроз моралну и политичку осуду. Не само да им је запленио сву породичну имовину и ликвидна средства, већ их је уклонио из јавних докумената и са споменика, протеравши их из јавног сећања. Лоренцо је такође напорно радио да открије спољне факотре и није му требало дуго да открије да су Папска држава и Напуљско краљевство повлачили конце иза кулиса.

---

Ратничка грофица ренесансе

Легенда о Катарини Сфорци као неустрашивој племкињи са мачем у руци је настала још за време њеног живота.

Породица Сфорца је била једна од најмоћнијих у Италији током ренесансе. Сфорце су управљале Миланом, а за разлику од фирентинских Медичија, чија моћ се ослањала на огромне количине новца, судбина ове породице зависила је од војне снаге.

Битке и мачеви су у том периоду били ексклузивно право мушкараца, све док се није појавила Катарина Сфорца.

Ко је била Катарина Сфорца?

Њен деда, Франческо Сфорца био је кондотијер тј, вођа најамничке војске и чувени војсковођа. Када је средином XV века у Милану избио грађански рат, он је одлучио да преузме власт. Од тада па све до 1535. године, породица Сфорца је била на челу Милана.

Франческов син, Галеацо Марио, је 1463. године добио дете са женом свог најбољег пријатеља – девојчицу, Катарину Сфорцу.

_{Катарина Сфорца, слика се налази у Грађанској уметничкој галерији, Форли фото: storicang.it}

Иако је била ванбрачно дете одгајана је на двору, као члан породице. Ћерка миланског војводе имала је свестрано образовање. Читала је дела истакнутих хуманиста, али је и учила како да се бори заједно са својом брацћом. Ипак, као и за већину жена вискоког сталежа њеног времена, породица Сфорца је за њу имала план – да је добро уда, како би од тога имали корист.

Са свега десет година, Катарину су верили за Ђиролама Ријарија, нећака папе Сикста IV, који је скоро две деценије био старији од ње. План је био да овај брак породици Сфорца обезбеди богатство које им је било преко потребно.

Док се Катарина школовала, Ријаријо је захваљујући везама, преузимао контролу над централним италијанским територијама. Међутим, када је миланска аристоркатија одлучила да Галецао Сфорца мора да умре, ситуација се нагло променила. Када је група завереника убила њеног оца, тада четрнаестогодишња Катарина је одмах послата код вереника. Тинејџерку је у Риму дочекао папа који је приредио банкет њој у част. Катарина је наставила да се образује, а њен успон тек је био на помолу.

Успон ванбрачне ћерке

Ђироламо Ријаријо и његова млада жена Катарина Сфорца започели су заједнички живот у Риму, где је он временом постао папина десна рука. Током наредне две деценије, Катарина је родила деветоро деце – седморо Ријарију и двоје љубавницима. Историјски извори наводе да је између пролец́а 1479. године и лета 1481. године родила чак три бебе. Али трудноЋе нису успориле Катарину Сфорцу.

_{На слици су приказани Ђироламо Ријаријо (други с лева) и папа Сикст IV (1477. година, Ватиканска галерија слика) фото: storicang.it}

У првим годинама њиховог брака Ријаријо је ковао планове против породице Медичи. Његове територије су се у Тоскани граничиле са њиховим, а приликом једног неуспелог покушаја атентата 1478. године, долази до сукоба.

Непријатељи су непрестано ковали завере против моћног пара, па је Катарина Сфорца сама почела да обучава војнике, инсистирајуцћи на лојалности и дисциплини.

Када је 1484. године, папа и рођак њеног супруга умро, у Риму је завладао хаос. Не желећи да препусти свој живот судбини, Катарина је села на коња и одјурила на тврђаву Сант Анђело како би учествовала у избору следећег папе. Иако је била у седмом месецу трудноће, Катарина је заузела тврђаву све време витлајући мачем. Кардинали су долазили на папин погреб, али нису желели да уђу у град због страха од оружаног напада Сфорце.

Ренесансна жена која влада сама

Њен супруг се 1487. године озбиљно разболео, због чега Катарини препустио вођење Имоле и Форлија. Завере против Ријарија су ницале на сваком ћошку, међутим, његова жена се успешно и брутално обрачунала са већином противника. Као знак упозорења, наредила је да се главе завереника ређају испред капија Форлија. Ипак, то није спречило убице да 1488. године стигну до Ријарија и одузму му живот.

„Сатерана у ћошак“ из своје опкољене тврђаве послала је поруку у Милано, молећи за помоћ. Али руља је упала у палату пре него што је помоцћ стигла, а она и њена деца постали су затвореници.

Иако затворена, Катарина није желела да се преда. Затвореници су њену децу држали као таоце, а на њу су вршени велики притисци. Али уместо предаје, Катарина се, како пише у историјски изворима, попела на зид тврђаве задигла хаљину и викнула: „Учините то ако желите: обесите их, чак и преда мном. Ево, имам шта је потребно да направим другу!“

Самоувереност и ризик су се исплатили. Завереници су јој вратили децу и оставили је да влада. Са само 25 година, Катарина Сфорца је као регенткиња свог сина, самостално владала Имолом и Форлијем.

Последње године Катарине Сфорце

Када је породица Борџија 1492. године дошла на власт, територије Катарине Сфорце поново су биле угрожене. Ћезаре Борџија, син папе Александра VI, преузео је Имолу и Форли од Катарине. Али она је имала неколико трикова у рукаву.

_{Ћезаре Борџија, фото; wikidata.org}

Иако су Медичи били непријатељи њене породице, Катарина се упустила у ванбрачну везу са Ђованијем де Медичијем, за коју поједини историчари тврде да је била крунисана тајним браком и да му је родила дете.

Иако је Ђовани у међувремену умро од куге, Сфорца је рачунала на подршку остатка његове породице. Када је породица Борџија била прогнана, нова Република Фиренца је послала младог дипломату да преговара са њом. Млади дипломата био је Николо Макијавели ког је Катарина Сфорца, према речима оновремених хроничара, описала као неимпресивног.

Уместо предаје, Катарина је кренула у битку против те озлоглашене и моћне породице. Обукла је оклоп и повела војску од 900 људи да брани своје земље. Напори су пропали. Катарина је била принуђена да се са својом децом повуче у Фиренцу.

Историјски извори наводе да је Катарина Сфорца умрла 1507, са 46. година. Они који су је надживели критиковали су је због њеног „мушког“ понашања.

Данашњи историчари је пак пореде са Јованком Орлеанком, наглашавајући да су обе биле ренесансне жене које се нису плашиле да извуку мач и одјашу у битку. Катарина Сфорца била је омражена јер је радила исто што и мушкарци и то веома успешно, закључују историчари.

---