Битка код Платеје била је последња копнена битка у Грчко – персијским ратовима која је коначно сломила кичму персијске војске која је овим поразом била принуђена да се заувек повуче из Грчке.
Године 480. пре нове ере, друга персијска инвазија на Грчку (прва инвазија се односи на Маратонску битку) довела је до жестоких битака, почевши од Битке код Термопила, која је представљала даљи подстрек упорном отпору који ће грчки градови-државе пружити тадашњој суперсили – Персијском царству. Персијски краљ Ксеркс I био је одлучан да освоји Грчку, сматрајући је као награду која је измакла његовом оцу, краљу Дарију, 10 година пре тога када су Персијанци поражени на Маратону. Цела кампања је трајала само годину дана, пошто је Грчка извојевала низ важних победа, али и претрпела масовно уништење својих земаља, укључујући и уништење града Атине.
Битка је требала да одлучи не само будућност Грчке и њених полиса, већ и будућност тада читавог познатог света. Ова битка није била само рат између Грчке и Персије већ и рат цивилизација, рат између запада и истока. Коначни исход битке одредиће и судбину европске цивилизације у наредним вековима.
УВОД У БИТКУ КОД ПЛАТЕЈЕ
После битке код Термопила, персијска војска је опљачкала Беотију, спаливши градове Платеју и Теспију пре него што је кренула на југозапад да би заузели град Атину, која је до тада већ била евакуисана.
Грчки савез је био крхак, а међусобне борбе су довеле до тога да је атинска флота — далеко највећа — напустила поморски савез. То је довело до тога да су Персијанци покушавали да наговоре Атињане да промене страну. Атињани су одбили персијски захтев што је је довело до тога да су Персијанци спалили град а комплетно становништво Атине побегло је на острво Саламину. Поморска битка код Саламине која је уследила представљала је тежак пораз за Персијанце и дала је Грцима, посебно Атини, кључ за одлучивање о будућности рата.
Поново је персијски генерал Мардоније дао Атињанима прилику да се предају, али су Атињани, заједно са Мегаранима и Платејцима, послали гласника у Спарту да траже помоћ и запретили да ће прихватити персијске услове уколико се спартанци коначно активно и масовно не укључе у рат против Персије. Спартанци су прихватили атински захтев, покренули своју војску на хиљаде хоплита је марширало ка северу да се обрачунају са Персијанцима.
ПЕРСИЈАНЦИ И ГРЦИ РАСПОРЕЂУЈУ СВОЈЕ СНАГЕ
Када је Мардоније чуо да Спартанци марширају на север, журно је завршио разарање Атине и кренуо на северозапад у правцу Тебе према отвореном терену, које би било погодно за употребу коњице. Са снагама од око 100 000 војника улогорио се на северној обали реке Асоп у близини града Платеје. Персијска војска се састојала од огромног низа војника из целог Персијског царства и шире, од Египта па све до Индије.
![](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2023/05/image-5.png?w=727)
Спартанска војска бројала је око 10 000 војника и били су појачани хоплитима и другим војницима из око 20 других градова-држава. Најзначајнији од њих били су Атињани, који су послали 8 000 хоплита, Коринт, који је послао 5 000, Мегара и Сикион су упутили по 3 000 хоплита. Укупно, грчка војска је имала мање од 40 000 војника и била је бројчано надјачана у односу на око 2,5 према 1.
Под вођством спартанског генерала Паусаније, Грци су заузели положај на брду јужно од реке Асоп, и имали су повољнији стратешки положај и поглед на околину.
БИТКА ПОЧИЊЕ
У почетној фази битке код Платеје персијска коњица покушава да намами Грке на отворено поље. Користећи тактику брзих удара након чега би се повули, под командом Масистија, постигли су умерен успех све док једна грчка стрела није погодила бок Масистијевог коња, због чега је командант пао на земљу. Атињани су појурили напред и убили га, при чему је смртоносни ударац представљао убод мачем у око.
Обе војске су кренуле једна према другој и заузеле нове положаје. Осам дана, две стране су гледале једна у другу, изгледало је као да су ушле у ћорсокак. Мардоније је на крају покушао да изађе из ћорсокака и послао је коњичке снаге на превоје кроз планину Китерон у позадину грчких снага. Тиме су персијанци задали тежак ударац грчким снагама тако што су заузели њихове виталне залихе хране и опреме.
Два дана касније, персијска коњица је напредовала и заузела област јужно од Атињана, блокирајући приступ Гаргафијском извору, који је био једини извор воде за грчку војску. Суочени са овом кризом снабдевања, Грци су одлучили да се врате у град Платеју, што су одлучили да ураде ноћу како би избегли напад персијске коњице. Повлачење је, међутим, представљало катастрофу. Лоша комуникација је довела до забуне, а грчке снаге су завршиле повлачење у нереду. До зоре, Персијанци су схватили да је грчка линија расцепкана и искористили су прилику да стекну предност.
ПОЧИЊУ ТЕШКЕ БОРБЕ
Персијанци су напредовали, прешли реку и започели напад. Спартанци су били на удару персијске коњице, а затим и пешадије, док су Атињани били заузети борбама сатебанском фалангом (Тебанци су били Грци, али су се овом приликом удружили са Персијанцима).
Спартанци су издржали салве стрела и на крају одлучили да пређу у офанзиву. Полако су се пробијали напред, Спартанци и Тегејци су се гурали у персијске линије. Поједини персијски војници су били у озбиљном неповољном положају. Имали су плетене штитове, платнене оклопе и кратка копља. Насупрот томе, Грци су били обучени у бронзане грудне штитнике и шлемове, и носили су дрвене и бронзане штитове и дужа копља.
![](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2023/05/image-4.png?w=1024)
Персијанци су покушали да пруже отпор, али је боља грчка обученост, ратна технологија и тактика ипак била одлучујућа. Персијанци су били савладани надмоћнијим оружјем и оклопом својих непријатеља.
Персијанци су и даље пружали отпор, инспирисани присуством генерала Мардонија, који је јахао на свом белом коњу. Али Грци су полако напредовали све док спартански војник по имену Аримнест није убио персијског команданта. Са овим огромним ударцем персијској војсци, морал је опао, и они су почели панично да беже. Пад морала проширио се попут пожара кроз персијску војску, а пораз је постао општи, са великом већином персијске војске која је сада покушавала да побегне.
![](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2023/05/image-6.png?w=564)
На левом крилу грчке војске, Атињани су се жестоко борили против тебанске фаланге и изашли као победници. Тебанци су одлучили да се повуку, а Атињани су им то и дозволили. Охрабрени овим успесима, Грци су кренули напред, прешли реку и опколили персијски логор. Након кратког покушаја одбране логор је пробијен, а Грци су поклали збијене Персијанце. Битка код Платеје је завршена, а Грци су претворили почетну катастрофу у запањујућу победу.
У МЕЂУВРЕМЕНУ СЕ ОДИГРАВА БИТКА КОД МИКАЛЕ
Далеко на истоку, на обалама Јонске обале, Персијанци су искрцали и окупили војску од 60 000 људи. Гоњени од стране Грка, изградили су палисаду да заштите своју флоту у подножју планине Микале.
![](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2023/05/image-7.png?w=1024)
Иако бројчано инфериорни и јурећи са мора, Грци, чије су снаге износиле око 40.000 војника, напали су персијски логор и однели одлучујућу победу. Битка код Микала одиграла се 27. августа, наводно истог дана када и битка код Платеје. Ово је податак који дугујемо грчком историчару Херодоту, за којег се ипак може рећи да је у многим приликама преувеличавао бројност војника зараћених сттрана. Ипак, двоструки пораз Персијанаца показао је да способност Персијанаца да заузму Грчку није више могућ. Пошто им је цела флота била уништена или у грчким рукама, нису имали никакву поморску опцију за даљи ток рата.
ПОСЛЕДИЦЕ БИТАКА КОД ПЛАТЕЈЕ И МИКАЛЕ
Након пропасти персијске офанзиве, рат је ушао у нову фазу грчке контраофанзиве. Предвођени Атином, Грци су напали персијске поседе, ослобађајући области Македоније и Тракије на северу Грчке. Они су такође једно по једно ослобађали Егејска острва и поново заузели некадашње грчке колоније у Јонији на западној обали Мале Азије у данашњој Турској.
Године 449. Калијев мир је формално окончао грчко-персијске ратове и окончао претњу било какве персијске инвазије на Грчку. Међутим, Грчка неће дуго уживати у миру. Мање од две деценије касније, међусобни сукоби између градова-држава Грчке довело је до борбе за превласт између Атине и Спарте познате као Пелопонески рат .
Како је Спарта увећала своју доминацију над Грчком, сукоби ће се наставити све до инвазије Македонаца на Грчку и пораза Грка код Херонеје у августу 338. пре нове ере.
ЗАШТО ЈЕ БИТКА КОД ПЛАТЕЈЕ ЗНАЧАЈНА?
Битка код Платеје није толико позната као битке код Маратона, Термопила или Саламине, али је уз битку код Микале била једнако значајна, можда чак и значајнија. То је поставило сцену за грчку превласт и означило тачку опадања Персијског царства. То је покренуло низ догађаја који ће на крају довести до похода Александра Великог и његовог потпуног освајања Персије.
![](https://istorijat.wordpress.com/wp-content/uploads/2023/05/image-8.png?w=1024)
Битка код Платеје је такође доказала ефикасност супериорног оклопа, наоружања, обуке и вежбе. Ова комбинација је резултирала грчким војницима који су, заједно, вредели много више и били далеко ефикаснији од њихових персијских колега. Ова обука и тактика ће се надограђивати у наредним деценијама и довешће до превласти фаланге као грчког супероружја. То је такође довело до тога да се Персијанци у будућим сукобима више ослањају на грчке плаћенике, а мање на сопствене трупе.
You must be logged in to post a comment.