Грчка племена АХАЈЦИ, ЈОНЦИ и ЕОЛЦИ населили су се на југ Балканског полуострва крајем 3. миленијума пре нове ере. Нешто касније доселило се још једно грчко племе ДОРЦИ.
Територије које су грчка племена населила биле су окружене са три мора: СРЕДОЗЕМНО, ЕГЕЈСКО и ЈОНСКО МОРЕ.
КРИТСКА (МИНОЈСКА) ЦИВИЛИЗАЦИЈА
Цивилизација је добила своје име по острву на коме је настала(ОСТРВО КРИТ ) и по најпознатијем владару (МИНОЈ или МИНОС).
КРИТ се налазио на раскрсници поморских путева Европе, Африке и Азије, и захваљујући свом положају брзо је напредовао у једну од најнапреднијих цивилизација тог времена.
Крићани су били вешти МОРЕПЛОВЦИ и ТРГОВЦИ, и њихови бродови су превозили робу широм СРЕДОЗЕМЉА (СРЕДОЗЕМНОГ МОРА).
АРХЕОЛОЗИ су на КРИТУ пронашли остатке градова и палата, од којих се посебно издваја владарска палата у КНОСОСУ. (види галерију слика испод)
За Критско – минојску цивилизацију везан је и један од најпознатијих светскив митова (МИТ О МИНОТАУРУ)
МИТ О МИНОТАУРУ
Најпознатија легенда везана за Критску културу био је мит о Минотауру. Минотаур је био дете жене критског краља Миноја, Пасифаје, створ са људским телом и главом бика. Да би се осветила Хелију због откривања њене прељубе с Аресом, Афродита је у срцу Хелијеве кћери Пасифаје распалила неприродну љубав према бику. Кад је рођен Минотаур, Миној је по савету пророчишта наредио да се подигне здање с многобројним салама и ходницима, Лавиринт, и ту затворио чудовиште. Градитељ Лавиринта био је Дедал, најчувенији грчки архитекта. Атинске жртве су слате у Лавиринт. Жртве су сваки пут биране коцком. То је нарушило углед краља Егеја. Тезеј је приметио растуће незадовољство међу Атињанима. Зато је, против очеве воље, одлучио да оде на Крит не би ли убиством Минотаура повратио углед свога оца. Пред полазак, договорио се са њим да у повратку с Крита развије црна једра ако не успе да убије Минотаура, а бела ако успе. Стигавши на острво, Тезеј среће лепу Минојеву кћер Аријадну, која се одмах заљубљује у њега и обећава му помоћ ако се обавеже да је поведе са собом и узме за жену. Тезеј пристаје, а она му даје чаробно клупко, помоћу којег он означава пут кроз ходнике Лавиринта. Нашавши Минотаура у срцу тог здања, он га без тешкоћа убија и изводи остале младиће и девојке. Исте ноћи у потаји отпловљава с Аријадном. Успут свраћају на острво Наксос да преноће. Током ноћи Тезеју се у сну јавља богиња Атина, која му открива да Аријадна није судбином одређена да му буде жена. Стога он напушта уснулу Аријадну и наставља бродом за Атину. Када се ујутру пробудила, Аријадна није предуго патила јер ју је на острву пронашао бог Дионис и оженио се њоме. На путу за Атину, Тезеј заборавља да развије бела једра. Егеј, који је на једној стени изнад мора нестрпљиво ишчекивао повратак брода, угледао је црна једра и у очајању се бацио у море, које се од тог времена назива Егејским.
ВИДЕО (МИТ О МИНОТАУРУ)
ВИДЕО (РЕКОНСТРУКЦИЈА ПАЛАТЕ У КНОСОСУ)
МИКЕНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА
Оснивачи МИКЕНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ припадали су грчком племену АХАЈЦИ. МИКЕНА се налази на ПОЛУСТРВУ ПЕЛОПОНЕЗУ. По називу града (Микена) названа је и читава цивилизација која је настала на тим просторима.
Крајем 15. века пре н.е. Микенска цивилизација доживела је свој највећи успон, у то доба АХАЈЦИ су освојили и КРИТ и преузели многе тековине Критско – минојске цивилизације.
Писмо које се користило у Микенско доба (ЛИНЕАРНО Б ПИСМО) је дешифровано.
Микену је открио немачки археолог ХАЈНРИХ ШЛИМАН који је заслужан и за откриће ТРОЈЕ. Најпознатији део Микене су ткз. “ЛАВЉА ВРАТА“, у граду су пронађене и гробнице као и чувена “ЗЛАТНА МАСКА“ коју је Шлиман назвао АГАМЕМНОНОВОМ МАСКОМ, по најчувенијем краљу МИКЕНЕ – АГАМЕМНОНУ.
ХОМЕРСКО ДОБА
Нови период грчке историје трајало је од средине 11 до срдине 8. века п.н.е. Име „Хомерско доба“ добило је јер се сматра да су тада уобличени Хомерови епови „Илијада“ и „Одисеја“.
Тројански рат је по предању описао слепи песник ХОМЕР у делима “ИЛИЈАДА“ и “ОДИСЕЈА“.
У то време пада и досељавање грчког племена ДОРАНИ (ДОРЦИ), за које се претпоставља да су срушили микенску цивилизацију и њихове градове и палате. Хомерско доба помиње се још и као „мрачно доба“ пошто су многа важна достигнућа у њему изгубљена као и да су тадашњи становници Грчке “заборавили да читају и пишу“, што је све управо последица рушилачког освајања од стране ДОРАНА:
ТРОЈАНСКИ РАТ
Тројански рат има своје корене у причи о венчању Пелеја и Тетиде, богиње мора. Пелеј и Тетида нису на свадбу позвали Ериду, богињу раздора, па је бесна богиња улетела на свадбено славље и бацила златну јабуку на сто. „Ова јабука припада оној која је најлепша“, рече она. Хера, Атина и Афродита су кренуле да узму јабуку, али је бог Зевс изјавио да Парис, тројански принц, за кога се сматрало да је најлепши живи човек, треба да буде судија. Хермес је отишао до Париса и он се сагласио да буде судија. Хера му је обећала моћ, Атина богатство а Афродита му је обећала руку најлепше жене на свету.
Парис је изабрао Афродиту и она му је обећала да ће Јелена, жена грчког краља Менелаја (брат микенског краља Агамемнона), постати његова жена. Парис се тада спреми да оде у Спарту да отме Јелену. У Спарти је Менелај, Јеленин муж, угостио Париса као краљевског госта. Међутим, кад је Менелај напустио Спарту, Парис је отео Јелену (а можда је отишла и добровољно), а понео је и много Менелајевог блага.
Менелај је био страшно увређен када је сазнао да му је Парис отео Јелену. Позвао је све некадашње Јеленине просце, зато што су се они у своје време заклели да ће помоћи њеном мужу да брани њену част. Многи грчки хероји нису желели да иду у рат. Одисеј се претварао да је полудео, али његову превару је открио Паламед. Ахил, иако није био међу просцима, позван је јер је пророчанство говорило да се Троја не може заузети без Ахила (најпознатији грчки јунак, који је био нерањив, мајка га је као бебу потапала у воду Стиге (чаробна река) да би га учинила нерањивим, али да је десна пета, за коју га је држала, остала ненаквашена и Ахил једино на том месту био рањив (Ахилова пета).
Грчка флота се окупила, под Агамемноновим надзором. Одисеј, познат по својој речитости, и Менелај, послати су као изасланици краљу Пријаму (Парисовом оцу). Захтевали су Јелену и повраћај украденог блага. Пријам је одбио, па су се Одисеј и Менелај вратили до грчких бродова и рат је био неизбежан.
Првих девет година рата водиле су се битке како у Троји тако и у околним подручјима. Грци су схватили да Троју снабдевају околна краљевства, тако да су Грци прво морали да поразе та краљевства. Упоредо с уништавањем тројанске привреде, у овим борбама су Грци сакупили и велике количине блага и другог ратног плена. У једном од сукоба Ахил је убио највећег тројанског јунака ХЕКТОРА (Парисов брат).
Парис је стрелом убио Ахила погодивши га у једино рањиво место – пету (врх стреле је био премазан отровом који је и убио Ахила).
КАКО СУ ГРЦИ ОСВОЈИЛИ ТРОЈУ?
Тројански коњ
Тражећи начин да уђе у Троју, лукави Одисеј (неки кажу уз помоћ богиње Атине) наредио је да се направи велики дрвени коњ. Његова унутрашњост је била шупља тако да у њега могу да се сместе војници. Када је Епеј саградио коња, један број грчких ратника се, заједно с Одисејем, попео унутра. Остатак Грка је отпловио да би се обманули Тројанци. Један човек, Синон, је остављен на обали. Када су Тројанци дошли да се диве огромном дрвеном коњу, Синон се претварао да је љут на Грке, јер су га оставили. Убеђивао је Тројанце да је дрвени коњ сигуран и да ће донети Тројанцима срећу. Само двоје људи, Лаокоон и Касандра (ћерка тројанског краља Пријама и Парисова сестра), покушавало је да упозоре Тројанце на опасност али их нико није слушао. Тројанци су славили своју наводну победу и унели дрвеног коња у Троју. Те ноћи, пошто је већина Тројанаца заспала или била омамљена пијанством, Синон је пустио грчке ратнике из дрвеног коња. Они су одмах отворили капије града испред којих су чекали преостали Грци који су се вратили и искрцали на обалу. Настао је страшан покољ у коме је погинуло мноштво изненађених и збуњених Тројанаца. Пријам је убијен пред Зевсовим олтаром.
ПОСЛЕ РАТА
Менелај, који се зарекао да ће убити своју неверну жену, ускоро је поново подлегао њеној лепоти и чарима и дозволио јој је да живи. Њих двоје су се, после дугог лутања све до Египта, вратили у Спарту. Преживеле тројанске жене су постале робиње грчких ратника а заплењено је и много блага. Грци су затим запловили кући, али се путовање за неке показало тешким и дугим колико и сам Тројански рат (за Одисеја и Менелаја, на пример). Одисејев повратак описан је Хомеровом епу ОДИСЕЈА:
ВИДЕО ЛЕКЦИЈА “НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ“
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.