Током XVI и XVII века многе европске државе постале су апсолутистичке монархије. најзначајнији представници оваквог облика владавине били су француски краљ Луј XIX, шпански краљ Филип II и руски цар Петар I. Током XVII века, под утицајем научних достигнућа јавља се нови правац у филозофији и политичкој мисли међу интелектуалцима Европе. Он је извршио велики утицај на апсолутистичке монархе и државно и друштвено уређење.
ПРОСВЕТИТЕЉСТВО
Засновано на разуму и научним истраживањима просветитељство је мењало дотадашњи поглед на свет. Филозофи и писци који су припадали овом правцу веровали су да једино рационално (разумски) приступ животу омогућава људима да побољшају сопствени живот а тако ће се побољшати и друштво у целини. Према овим мислиоцима, главни циљеви сваког људског бића треба да буду знање, слобода и срећа, а они се могу постићи само снагом разума.
Најпознатији представници просветитељства у Француској били су Волтер, Дени Дидро, Жан Жак Русо и Монтескје. Они су оштро критиковали постојећи државни и друштвени систем како у Француској тако и у целој Европи. Главни узрок заосталости и сиромаштва већине народа видели су у необразованости за шта су кривили апсолутистичку монархију и католичку цркву. Залагали су се за једнакост свих грађана пред законом и за ограничавање привилегија племства и свештенства.
ФРАНСОА МАРИ АРУЕ – ВОЛТЕР 
ЖАН ЖАК РУСО 
ШАРЛ-ЛУЈ ДЕ СЕКОНДА МОНТЕСКЈЕ
Волтер се залагао за облик владавине у коме образован и добронамеран владар у своју државу уводи промене које ће служити за опште добро свих његових поданика. Монтескје, инспирисан енглеским парламентаризмом осмислио је систем власти за који је веровао да је најправеднији. Сматрао је да власт међусобно треба да деле монарх (владар), племство и народ. У свом делу О духу закона предлагао је поделу власти на три независне области законодавну, извршну и судску, чиме би се обезбедила једнакост пред законом за све.
Најрадикалније државно – друштвене промене заговарао је Жан Жак Русо. У свом најзначајнијем делу Друштвени уговор залагао се за организовање друштва у демократску државу, где ће сви грађани бити једнаки пред законом.
Жан-Жак Русо, француски филозоф, сматра да су људи по природи добри, али да их друштво квари. У складу са тим, он је велики противник приватне својине. Залаже се за успостављање таквог друштва у којем ће људи моћи да сачувају своја природна права на слободу, једнакост и равноправност, у којој се права не преносе, већ је сам народ носилац суверенитета који је недељив и неотуђив. Русоове идеје су после Француске буржоаске револуције уграђене у Јакобински устав.
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
Група интелектуалаца XVIII века одлучила је да сва стечена знања сакупи на једно место. Тако је настала Енциклопедија, која се састоји од 28 томова (свезака) објављиваних од 1751. до 1772. године. Уредници Енциклопедије били су француски филозоф Дени Дидро и математичар Жан Даламбер. У настанку Енциклопедије учествовало је на стотине научника, писаца и уметника.
Жан Даламбер 
Дени Дидро
О великом значају Енциклопедије сведочи чињеница да је за десет година од изласка последњег тома продата у око 25.000 примерака. Велики покровитељ енциклопедиста била је руска царица Катарина II (1762-1796), која је обезбедила део средстава за штампање Енциклопедије.
ПРОСВЕЋЕНИ АПСОЛУТИЗАМ
Апсолутистичке монархије биле су доминантан облик владавине, чије је оличење била Француска и њен краљ Луј XIV коме се приписује изјава “Држава, то сам ја’‘.
Просвећени апсолутизам је облик владавине у коме просвећени монарх (владар) користи своју (неограничену) власт и утицај како би извршио реформе у држави и друштву, а у циљу побољшања квалитета живота свих својих поданика.
Истакнути представници просвећеног апсолутизма у Европи били су:
- руска царица Катарина II
- пруски краљ Фридрих II
- аустријска царица Марија Терезија и њен син цар Јозеф II
Царица Русије Катарина II Велика (1762-1796) била је под јаким утицајем просветитељских идеја и настојала је да уведе промене у држави које би побољшале живот њених поданика. Била је велики покровитељ уметности. За време њене владавине у Санкт Петербургу (тадашњој престоници Русије) основана је Царска опера и балетска кућа, као и ћувени дворац Ермитаж.
Ермитаж 
Ермитаж
Фридрих II Велики (1740-1786), краљ Пруске реформисао је војску помоћу које је Пруска постала једна од озбиљниј војних сила у Европи. Своју моћ и утицај користио је не само да територијално прошири Пруску већ и да помогне развој науке и уметности. Унапредио је пруски законски и образовни систем, и подстицао толеранцију и разумевање између протестаната и католика. Волтер је Фридриха II називао “краљ-филозоф“, поред државничких послова бавио се књижевношћу, филозофијом и историјом а добро је свирао и флауту.
КАТАРИНА II ВЕЛИКА 
ФРИДРИХ II ВЕЛИКИ
Царица Марија Терезија (1740-1780) и њен син цар Јозеф II (1780-1790) владали су Аустријом (Хабзбуршком монархијом) највећом силом централне Европе у XVIII веку. Марија Терезија спровела је велике реформе у друштву: издала је Закон о грађанским правима, укинула мучење и смртну казну, отворила једну од највећих болница у Европи и увела обавезно образовање за децу од 6 до 12 година, без обзира на пол. Реформе Марије Терезије наставио је њен син Јозеф II који је 1781. године донео Едикт о верској тлеранцији који је дозвољавао православцима, протестантима и Јеврејима слободно исповедање своје религије и обичаја.
Марија Терезија 
Јозеф II
Јозеф II донео је и Акт о ослобађању кметова, чиме је побољшао њихов положај. Укинуо је цензуру, што је довело до процвата књижевности и слободе штампе. Био је велики покровитељ уметности – чувеном композитору Моцарту доделио је статус слободног уметника у Бечу.
Цензура је ограничавање или забрана јавног изражавања мишљења јер се сматра опасним по власт, државу или друштво уопште.
Царица Марија Терезија и њен супруг Франц I, за двадесет година брака имали су шеснаесторо деце - пет синова и једанаест ћерки. Два њихова сина Јозеф II и Леополд II били су аустриски цареви, а најмлађа ћерка Марија Антоанета била је француска краљица, удата за краља Луја XVI
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.