У XVIII веку апсолутистичку монархију захватила је криза. Тежак живот нижих слојева друштва и раскошан живот племства и владара довели су до великих друштвених превирања (немира). Деловање просветитеља и револуције које су се већ одиграле у Енглеској и САД-у биле су увод у бурне догађаје који су захватили Европу крајем XVIII века када је избила Француска револуција.
Друштво у Француској уочи револуције
Друштво у Француској у току XVIII века је било подељено на три сталежа:
- племство
- свештенство
- трећи сталеж (сељаци, трговци, занатлије, учитељи…)
Племство и сцештенство су били повлашћени слојеви друштва, живели су раскошно и уживали бројне привилегије. Ова два сталежа чинила су свега 3% целокупног становништва Француске које је тада бројало око 25 милиона становника.. Трећи сталеж чинило је све преостало становништво и плаћао је порез држави и цркви.
Почетак револуције
Због издржавања двора, као и веома скупих ратова Француска је пред крај XVIII века запала у финансијску кризу. Француски краљ Луј XVI (1774-1792) покушао је да спроведе реформе како би државу извео из кризе. Финансијској кризи знатно су допринели и француска учешћа у Седмогодишњем рату и у Америчком рату за независност. Краље предлог за увођење реформи што је подразумевало и увођење пореза свим сталежима, свештенство и племство је одбило. Због тога је краљ Луј XVI одлучио да сазове Скупштину државних сталежа (скупштина претходно није сазивана 175 година).
Скупштина државних сталежа сазвана је за почетак маја 1789. године у Версају, на којој су се окупили представници сва три сталежа. Најбројнији су били представници трћег сталежа, али је највећи проблем био систем гласања по коме је сваки сталеж давао по један глас. На тај начин представници свештенства и племства (иако малобројнији у скупштини) могли су да се удруже против трећег сталежа и да са два гласа донесу сваку одлуку коју су хтели.
Због тога су се представници трећег сталежа прогласили за Народну скупштину, а ускоро су им се придружили и поједини представници нижег племства и свештенства. Трћи сталеж је одлучио да се не разилазе док не донесу устав Француске и прогласили су се за Уставотворну скупштину. Краљ Луј XVI осудио је овај потез трећег сталежа и позвао их је да распусте Скупштину, због чега је и послао војску на улице Париза. Трећи сталеж је одбио краљев захтев и био је спреман да се бори до краја, Тако је Француску захватила револуција.
Као званичан датум почетка Француске револуције узима се 14. јул 1789. године. Тада је народ заузео тврђаву Бастиљу која је представљала симбол краљеве власти, а у њој се налазила тамница за све политичке противнике режима (краљевске власти).
Пад Бастиље означио је почетак револуције. Један од вођа напада био је Жорж Жак Дантон, каснији француски политичар. О значају овог догађаја за француску историју говори и податак да је 14. јул данас Дан државности Француске.
Даљи ток Француске револуције
Током лета 1789. немири су захватили читаву Француску. Обичан народ је у целој земљи устао против повлашћених слојева (племства и свештенства). Уставотворна скупштина је наставила са радом и у августу 1789. године укинула је феудализам и све повластице које су племство и свештенство имали до тада. Скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина.
У Декларацији се истичу грађанске слободе (слобода говора, удруживања, ојупљања и др.) и права. Према декларацији, сваки Француз се рађа слободан, једнак је пред законом и слободно располаже својом имовином и судбином. Слободни грађани су стекли бирачко право, али недостатак ове Декларације је тај што се наведена достигнућа и слободе нису односила на робове у француским колонијама.
1789. године Скупштина је донела Устав. У њему су садржана начела Декларације, Француска је од апсолутистичке монархије постала уставна монархија, чиме су ограничена права краља и његова власт је пренета на Скупштину.
Одломак из Декларације о правима човека и грађанина: 1. Циљ друштва је опште благостање. Влада је установљена да гарантује човеку уживање његових природних и неотуђивих права. 2. Ова права су: једнакост, слобода, сигурност и имовина. 3. Сви су људи по природи и пред законом једнаки. 4. Закон је слободан и свечани израз опште воље; он је исти за све, било да штити или кажњава. Он може наредити само оно што је праведно и корисно по друштво, а може забранити само оно што друштву наноси штету. 5. Сви грађани су једнако достојни јавних запослења. Слободни народи не знају за друге основе стицања наклоности при избору, сем врлине и талента. 6. Слобода је моћ која припада човеку да ради све оно што не крши права других. Њен принцип је природа; она влада правдом, а брани се законом. Њена морална граница је у максими: не чини другоме оно што не желиш да буде учињено теби. 7. Право на изражавање сопствених мисли и ставова путем штампе или на друге начине, право на мирољубива окупљања, слободно исповедање религије, не може бити забрањено. Потреба за објављивањем ових права претпоставља присуство деспотизма или свеже успомене на њега. 8. Сигурност представља заштиту коју пружа друштво сваком његовом члану: за очување његовог живота, његових права, и његове имовине. 9. Закон треба да штити јавну и личну слободу од угњетавања од стране оних који владају. 10. Нико не би смео бити оптужен, ухапшен или притворен, осим у случајевима предвиђеним законом и у складу с прописаним процедурама. Сваки грађанин позван или ухваћен од стране овлашћених законом, мора се повиновати сместа; себе чини кривим својим отпором…
Стање у Скупштини
У Народној скупштини, међу присталицама револуције дошло је до поделе на два политичка клуба – жирондинце и јакобинце.
Жирондинци су добили назив по покрајини Жиронда, из које је долазио велики број посланика. Залагали су се за републиканско уређење и давање личних слобода грађанима. Жирондинце су углавном чинили припадници богатијег слоја грађанске класе (богати трговци, банкари и сл.). У своје доба најчешће су их називали Брисотинци, по имену свог вође Жак Пјер Брисоа.
Жак Пјер Брисо 
Максимилијан Робеспјер
Јакобинци су били противници жирондинаца у скупштини. Назив су добили по манастиру Светог Јакова (Јакоба), где су се окупљале њихове присталице. Јакобинце су углавном подржавали нижи слојеви грађанства и сељаштво. Залагали су се за републиканско уређење и велики утицај народа у политичком животу Француске. Вођа јакобинаца био је Максимилијан Робеспјер.
За време Француске револуције у скупштинским клупама на левој страни окупљали су се чланови Скупштине који су били за револуцију, а на десној они који су били за краља. Тако су у историји настали појмови левица и десница који у политичком смислу означавају два супростављена погледа на решавање политичких питања.
Укидање монархије
Аустрија и Пруска су страховале од ширења идеја револуције, па су биле спремне и на рат против Француске.Суочена са њиховим армијама на границама Француска скупштина је 1792. објавила рат Аустрији и Пруској. У почетку рата франсуска војска није имала успеха и у једном тренутку је изгледало да ће и сам Париз бити освојен. Тада је велики број добровољаца из целе Француске кренуо у одбрану Париза. Кључну победу Француска је однела у септембру 1792. године у бици код Валмија.
Марсељеза - Француска химна у Марсељу је рођена песма која је постала француска национална химна – „Марсељеза”. У 18. веку грађани Марсеља су са великим одушевљењем прихватили револуционалне идеје, а 1792. године 500 добровољаца марширало је према Паризу певајући „Ратну песму војника са Рајне”, коју су људи масовно прихватали у успутним местима марша, и тако је настала једна од најпознатијих мелодија на свету. Већ 30. јула 1792, када је републиканска војска из Марсеља ушла у Париз, за време освајања парка Тиљерије, именована је „Марсељеза“.Творац Марсељезе је француски композитор Клод Жозеф Руже де Лил, рођен 10. маја 1760. године. Проглашена је националном химном 14. јула 1795.
Рат је додатно ослабио положај француског краља Луја XVI. Неки су сматрали да је он уз помоћ страних трупа желео да спречи ширење револуције, због чега је Скупштина 1792. године укинула монархију и прогласила републику. Скупштина је прерасла у Конвент (представничко тело које је преузело сву власт у земљи и чији су се представници бирали општим правом гласа).
Краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета су ухапшени и проглашени издајницима. 1793. године јавно су погубљени на гиљотини, одрубљивањем главе. Погубљење краља и краљице изазвало је велико незадовољство на европским дворовима.
Јакобинска диктатура
Након убиства краља и краљице, и пред опсасношћу од интервенције других европских монархија у Француској је дошло до још веће кризе. Због тога је формиран Комитет јавног спаса, који су чинили јакобинци које је предводио Максимилијан Робеспјер. Одмах по преузимању власти, Робеспјер је кренуо да се обрачунава са присталицама монархије и жирондинцима. Устав Француске је привремено укинут и заведена је јакобинска диктаура. За годину дана владавине јакобинаца на смрт је осуђено преко 20.000 људи. У целој држави заведен је терор, католичанству је одузет статус државне вере и уведен је нови револуционарни календар. Јакобинска диктатура је стицала све већи број противника. Група завереника је 1794. године јакобинце збацила са власти а Максимилијан Робеспјер је осуђен на смрт. Убиством Робеспјера и падом јакобинаца са власти завршено је доба терора – најкрвавији перио Француске револуције.
Занимљивост - Француски револуционарни календар Револуционарни календар је имао 12 месеци од по 30 дана, којима су дата имена по природи. Имена су кованице из латинског, француског и грчког језика. Завршеци назива су груписани по годишњим добима. Доле су дати називи месеци и значење: Јесен: Вандемијер (Vendémiaire; од латинског vindemia, „берба грожђа") почиње 22., 23. или 24. септембра Бример (Brumaire; од француског brume, „измаглица") почиње 22., 23. или 24. октобра Фремер (Frimaire; од француског frimas, „мраз") почиње 21., 22. или 23. новембра Зима: Нивоз (Nivôse; од латинског nivosus, „снежни") почиње 21., 22. или 23. децембра Пливиоз (Pluviôse; од латинског pluviosus, „кишовити") почиње 20, 21. или 22. јануара Вантоз (Ventôse; од латинског ventosus, „ветровити") почиње 19., 20. или 21. фебруара Пролеће: Жерменал (Germinal; од латинског germen, „семе") почиње 20. или 21. марта Флореал (Floréal; од латинског flos, floris, „цвет") почиње 20. или 21. априла Преријал (Prairial; од француског prairie, „ливада") почиње 20. или 21. маја Лето: Месидор (Messidor; од латинског messis, „жетва") почиње 19. или 20. јуна Термидор (Thermidor; од грчког thermos, „врући") почиње 19. или 20. јула Фриктидор (Fructidor; од латинског fructus, „плодови") почиње 18. или 19. августа
Значај Француске револуције Француска револуција представља један од најзначајнијих догађаја у историји. У њој су се под утицајем просветитељства, јавиле идеје које су постале идеал за све европске народе у XIX и почетком XX века. Борба за грађанске слободе и права, једнакост пред законом, опште право гласа и ограничавање владареве моћи били су основа за све будуће европске револуције. Најзначајнија тековина револуције у Француској била је укидање феудализма и стварање новог капиталистичког система. Идеја револуције садржана је у речима слобода, братство, једнакост проширила је свест других европљана и инспирисала их да се боре за своја права и слободу. Револуција је задала коначан ударац апсолутистичкој монархији.
Видео прилог – документарни филм Француска револуција
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.