Ове јесени, Грчка прославља 2.500 година од поморске битке код острва Саламине које се налази у Саронском заливу близу Атине и Пиреја. Велика персијска армија, у походу на Европу, напала је Грке уједињене под вођством Темистоклеа. Неочекиваном победом малобројних, али храбрих и добро организованих Грка, заустављена је персијска инвазија, спашена је Грчка, али и западна цивилизација од азијатског деспотизма.
Спасавајући демократију и антропоцентрични друштвено-политички систем, а тиме и будућу европску цивилизацију, Грци су човечанству показали да историја није само оно што се већ догодило, него и све последице догађања.
Покорити Грке и освојити Европу
Ксерксов отац Дарије, 491. године пре нове ере, послао је изасланике у све грчке градове-државе тражећи „воду и земљу“ као знак њихове предаје. Уплашени персијском снагом, градови су решели да пристану на услове. Међутим, у Атини је персијским поклисарима суђено, а потом су били погубљени. У Спарти, без суђења, Персијанци су били бачени у бунар. Тако су ове две мале, али храбре државе решиле да крену у рат против персијског царства, тада највећег на свету.
Незадовољан исходом, Дарије је прегруписао своју поморску силу и, 490. године пре нове ере, пошао на Атину. Искрцао се у заливу Маратон где је повео борбу са малобројнијом, али теже наоружаном грчком војском. Упркос мањем броју, Атињани су, смелом стратегијом и великом храброшћу, добили битку на Маратону, што је присилило остатак персијске војске да се склони у Азију.
После повлачења, Дарије је почео да прикупља велику војску за други напад на Атину, међутим, умро је током припрема. Његов син Ксеркс попео се на престо, угушио египатску побуну, а затим је наставио планове свог оца за други напад на Атину, а потом и за освајање Европе.
Пре поласка на Грке, Ксеркс је консултовао Демаратуса, бившег краља Спарте, тада у избеглиштву. Херодот пише да му је Демартус одговорио: „Они никада неће прихватити да буду твоји робови. Чак и ако пристану да виде ствари на твој начин, Спартанци ће сигурно поћи против тебе. Непотребно је да питаш колики је њихов број да би они то урадили. Ако их је хиљаду, бориће се против тебе, па чак и да их је више или мање од тога, они ће учинити исто.“ Бивши краљ Спарте потом је објаснио да се Грци боре као слободни људи, а не из страха и да они штите своју отаџбину и слободу.
Жртва у одбрани Термопила
Атињани су се, такође, припремали за рат. Под наџором атинског политичара Темистоклеа донета је одлука да се од новца атинских грађана изгради велика флота тријера која би била од суштинског значаја за ефикасно супротстављање Персијанцима. Међутим, Атињанима је недостајала војска која би се борила и на копну и на мору. Да би имали веће шансе за победу над бројнијим агресором, Атина је морала да уђе у савез са другим грчким градовима. Конфедерација грчких градова-држава створена је 481. године пре нове ере у Коринту, што је био велики политички напредак јер је неколико чланова конфедерације било у рату.
Ишчекујући персијску инвазију, Темистокле је осмислио стратегију да блокадом Артемизијског теснаца натера персијку војску да пође ка Термопилском пролазу где је мали број војника могао да задржи бројнију војску. Истовремено, Атињани су евакуисали жене и децу ка Пелопонезу и припремили план за одбрану Коринта.
У Термопилама, шест хиљада грчких војника супроставило се персијској армији од преко две стотине хиљада. Грци су, током неколико дана, бранили пролаз, изгубили око две хиљаде војника и побили око двадесет хиљада Персијанаца. Након битке и победе код Термопила, персијска војска, морално уздрмана, освојила је Боеотију, Атику и Евију, а потом је кренула ка Атини.
Носачи сунцобрана и пешкира и мухарице симболизују краљевство и моћ монарха.
После заузимања Атине, Ксеркс је, у Фалиру на обали Саронског залива, одржао ратни савет са командантима флоте. Према Херодоту, персијска флота се састојала од хиљаду и две стотине бродова (према историчарима 600 до 800), док се грчка флота, према атинском трагичару Есхилу, иначе учеснику у рату против Персије, састојала од 310 тријера.
Темистоклеова панхеленистичка стратегија
Грчка морнарица, предвођена атинским бродовима, повукла се према острву Саламини у припреми за одбрану Коринта. Темистокле је успео да наговори атинске савезнике да учествују о овој одлучујућој битци, не би ли на тај начин спречили Ксеркса да освоји Пелопонез. Персијски краљ, такође убеђен да је у питању одлучујућа битка, није оклевао да пошаље своју флоту у узани теснац (мање од 2 км) између копна и острва Саламине. Бројно надмоћнији, Персијанци су рачунали на брзу и лаку победу.
Ишчекујући Персијанце, грчки бродови су заузели положаје у линијама, спремни за напад. Међутим, уместо да нападну, они су наједном почели да се повлаче да би створили утисак напуштања ратишта. Приближавајући се грчким бродовима, охрабрена бегом непријатеља, персијска флота се све више гомила у теснацу и постаје све неорганизованија. Наједном, читава грчка флота је променила смер и кренула ка неорганизованој персијској флоти великих бродова тешких за маневрисање на малом простору. Грци су нападали својим лаким тријерама опремљеним великим и гвожђем окованим кљуновима на прамцу, којим су, при пуној брзини, могли да оштете и потопе непријатељске бродове.
Видевши да је битка изгубљена, Ксеркс је, у страху да ће Грци уништити плутајуће мостове преко Босфора и заробити његову војску у Европи, напустио већину својих оружаних снага и кренуо за Персију. У Грчкој су остале елитне трупе пешадије и коњице, чији је циљ био да Грчку освоје копном. Претрпевши тешке војне губитке, уздрманог угледа и морала, Персијанци су врло брзо одустали од инвазије Грчке. Саламинска победа омогућила је стварање бројних савеза грчких полиса и ослобађање свих територија од персијске владавине.
Значај Саламинске битке
Приликом планирања инвазије, Персијанци су желели да надвладају Грке огромном инвазивном силом, а затим да их што брже докрајче у наставку војне кампање. Насупрот томе, Грци су се потрудили да на најбољи начин искористе своју малу војску, бранећи неколико места и задржавајући Персијанце у рату што је могуће дуже. Ксеркс уопште није предвидео тако жесток отпор Грка, нити је био у стању да задржи своју огромну војску у рату током дугог периода. Такође, његово дуготрајно одсуство из Персије могло је да проузрокује проблеме у његовом царству.
Значај победе Грка над Персијанцима у Саламинској битци је од темељне вредности за развој европске цивилизације. Историчари претпостављају да би персијска победа дуготрајно зауставила развој древне Грчке чиме би се спречила појава западне културе. Такво виђење засновано је на идеји да је већина модерне западне културе, попут филозофије, науке, слободне воље и демократије, укорењена у баштину коју је оставила древна Грчка. Сматра се, знајући важност западњачке мисли над каснијом људском историјом, да би персијска доминација значајно изменила путању судбине читавог човечанства.
Из тог разлога, битка код Саламине сматра се једном од најважнијих битака у људској историји.
Извор: BalkanMagazin
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.