Војни геније и изузетни вођа Александар,који је рођен 356. године п.н.е., постао је краљ Македоније (државе-града у старој Грчкој) 336. г.п.н.е са непуних 20 година. Наследио је свог оца Филипа II који је убијен током припрема за рат са Персијом (данашњи Иран). Чим је преузео престо, почео је да гради изузетно моћно и велико царство које се протезало на великом простору од Грчке до Персије и од Египта до северне Индије. Александар није био само веома успешан војсковођа и генерал. Образовање је стицао код чувеног грчког филозофа Аристотела и много је допринео развоју културе у својој држави. Основао је и подигао многе градове, међу којима је најпознатији град Александрија у Египту, и ширио је утицај грчке културе и филозофије широм Азије. У настојању да освоји поверење и наклоност покорених држава и народа, оженио се лепом азијском принцезом Роксаном. Када је 323. г.п.н.е умро од грознице у Вавилону имао је само 33 године. Његови наследници нису били у стању да његово огромно царство одрже на окупу, па је оно ускоро било издељено на неколико засебних краљевстава.
334 п.н.е. Александар је напокон кренуо на поход на Персију. Управу Македоније поверио је Антипатеру. Антипатер је, да одржи мир у Грчкој, располагао војском од 13.000 људи. Војска којом је заповедао Александар бројила је око 30.000 пешака и 5000 коњаника: око 15.000 Македонаца, 7.000 војника из грчких градова, те плаћенике. Други по рангу у македонској војсци био је искусни војсковођа Парменион. Персијско царство је било у великој кризи. Локални сатрапи су у градовима и покрајинама владали практично самостално. Због тога Персијанци нису имали велику копнену војску, већ тек морнарицу. Први судар са персијском војском била је битка код Граника, 334 п.н.е. Македонска фаланга показала се супериорна Персијанцима и Александар је остварио потпуну победу. Заробљеници су послани у Грчку свезани у ланцима. Многи градови у Малој Азији отворили су Александру врата и дочекали га као спаситеља. Они који су пружали отпор били су заузети силом и сурово кажњени. У освојеним градовима Александар је збацивао тиране и успостављао демократска уређења, чиме се осигурао од евентуалних побуна. Александар је одбијао водити поморску битку с Персијанцима, већ је кренуо на освајање поморских градова, сузивши тако простор персијској флоти. Приликом уласка у град Гордион, Александар је мачем пресекао чувени Гордијски чвор. Према легенди онај који разреши овај замршен чвор владат ће светом. Пресецањем чвора, Александар је испунио пророчанство. Дарије III., персијски краљ, поражен је и у другој бици код Иса, 333 п.н.е.. Дарије је побегао, али је његова породица заробљена. Одбивши све Даријеве понуде за преговоре, Александар наставља војни поход. 332 п.н.е. без отпора улази у Египат, где су га славили као ослободиоца, док су му египатски свештеници указали „божанске почасти“. У Египту је основао град Александрија, 331 п.н.е.. многи од њих су се звали „Александрија“. Кроз цели свој поход Александар је основао неколико десетина градова, већином из војних разлога, те је тако постао најважнији културни, научни и трговачки град онога доба. Позната Александријска библиотека садржавала је 700.000 свитака пергамента, што одговара садржају од 100.000 књига. У међувремену, Антипатер је у Грчкој поразио спартанског краља Агиса III. у бици код Мегалополиса, 331 п.н.е., па је поход могао бити мирно настављен. Тешко приступачан и окружен морем град Тир се одбијао предати. Опсада Тира трајала је седам месеци, али је град заузет 332 п.н.е. Након заузимања, око 10.000 људи је масакрирано, а сви преостали, њих око 30.000, продани су као робови. Кренувши даље на исток, Александар је поразио Дарија III. у бици код Гаугамеле и заузео Персеполис, 331 п.н.е.. Када се Дарије хтио предати убио га је његов слуга Бес и прогласио се његовим насљедником као Артаксерко IV. Кренувши у потеру за Бесом Александрова војска је дошла до Кабула, а у проlеће 329.п.н.е. прешла је 3.000 метара висок превој преко планинског масива Хиндукуша и спустила се у долину реке Аму-Дарја, где је Александар убио персијског војсковођу Беса и у целости покорио Персијско царство. Александар се прогласио наследником Персијског царства и Вавилон прогласио главним градом свог царства. 327 п.н.е. Александар је кренуо на нови војни поход даље на исток, и дошао до горњег тока реке Инд. Установили су да је река пуна крокодила за које се тада веровало да их има искључиво у Нилу. Дошао је до закључка да је Инд извориште Нила и наредио адмиралу Неарху да изгради флоту бродова како би могао војску вратити натраг у Египат пловећи низ Инд до Нила. Премда је укупан број људи износио више од 100.000,то је укључивало и жене, децу, забављаче и друго. Војна сила је била око 40.000 војника. Источне делове Персије освојио је без већег отпора. Индијски владар Пор дочекао га је код ријеке Хидасп са великом војском која је укључивала и 200 ратних слонова. Битка код Хидаспа, 326 п.н.е., била је крвава. Слонови су набијали Македонце кљовама док су Македонци слонове терали бакљама. У метежу који је настао, слонови су газили и једне и друге. Александар је ипак победио и заробио Пора, којег је затим ослободио и препустио му цивилну управу земље. Колико је далеко на исток доспео, није познато. Када је Александар намеравао ићи даље на исток до краја света војска је почела показивати знакове побуне. Сурова клима и тропске кише смањиле су морал и Александар је пристао на повратак у Вавилон. Према легенди, када су војници одбили следити га и одбацили оружје, Александар се затворио у свој шатор и почео плакати. 323 п.н.е. Александар је планирао војни поход на север Африке. Војска је већ била спремна, али је Александар изненада умро, 13. јуна у Вавилону, граду којег је намјеравао прогласити престоницом свог огромног царства.
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.