Више од једног и по века после њиховог оснивања, насеобине становништва које је говорило енглески језик у Северној Америци биле су релативно задовољне. Препуштено углавном својој сналажљивости и средствима, становништво у британским колонијама је до 1763. бројило преко два милиона људи који су живели у 13 засебних колонија и имали најбољи животни стандард на свету.
Слика се променила Париским миром из 1763, којим је окончан Седмогодишњи рат између Велике Британије и Француске и који је означио крај француске моћи у Северној Америци. Велика Британија је на северноамеричком континенту завладала огромним подручјем нових територија у Канади и на запад све до Мисисипија. То је довело до битних промена у ставовима, како у Великој Британији, тако и у тринаест колонија. Велика Британија је из рата изашла са великим дугом и део отплате дуга је пренела на колоније. Уз то, велика британска армија и поморска флота још увек је била стационирана у Северној Америци. Британске власти биле су забринуте око тога ко ће плаћати те снаге. Решење је било да их плаћају сами колонисти.
У том циљу британске власти наметнуле су неколико нових пореза, на ствари толико различите као што су биле званични документи и меласа. Колонисти никада пре нису плаћали порез, и гласно су се побунили. Велика Британија је укинула неке порезе, али царина на увоз луксузних производа какав је био чај била је увећана.
Колонисти нису имали ниједног представника у Британском парламенту да тамо демократским путем пренесе њихов случај, и зато су спровели конкретне акције. У бостонској луци су побацали са три британска брода у море велике количине чаја (чувена „Бостонска чајанка“). У знак одмазде бостонска лука је затворена до исплате одштете, а краљевим чиновницима у Масачусетсу је наређено да политичке кривце шаљу у Велику Британију ради суђења.
Када се за ово сазнало, представници свих колонија (изузев Џорџије) састали су се 1774. на Првом континенталном конгресу у Филаделфији, чија је дужност била да припреми декларацију којом ће се осудити поступци Велике Британије. Готово да није ни било речи о независности, али је британска влада, на челу са лордом Нортом, врло оштро реаговала, сматрајући акције овог конгреса побуном против владе.
До првог оружаног сукоба између колониста и британске војске дошло је 19. априла 1775. Британски заповедник је сазнао да колонисти гомилају залихе муниције у селу Конкорд у Масачусетсу, и послао војску да га уништи. Припадници колонијалне народне војске отворили су ватру на британске трупе. Битка која је уследила потом, као и још једна недалеко од Лексингтона, означила је почетак америчке борбе за слободу. Следећег месеца састао се Други континентални конгрес (овог пута учествовало је свих тринаест колонија) у Филаделфији и основана је армија под заповедништвом Џорџа Вашингтона из Вирџиније. Пошто је збачена краљевска власт, Конгрес је преузео власт у земљи.
Ране борбе нису донеле предност ниједној страни. Покушај народне војске да спречи Британце да се утврде око Бостона довео је до битке код Банкер Хила, у којој су Американци два пута одбили нападе Британаца пре но што су се повукли. Ово је била прва велика битка ове револуције коју су Британци добили по скупу цену (150 погинулих од 2.500 војника), а Американци доказали да умеју да ратују.
Четвртог јула 1776. Конгрес је изгласао Декларацију независности коју је саставио Томас Џеферсон. Тиме су прекинуте све политичке везе са Великом Британијом, одрекнута лојалност британској круни и створене Сједињене Америчке Државе. Почетак војних сукоба 1775. затекао је Американце у великим тешкоћама, без регуларне војске. Британски „црвени мундири“ били су добро обучени, професионални војници, много надмоћнији од америчких неувежбаних добровољаца. Главнокомандујући континенталне војске је постао Џорџ Вашингтон који је после почетних неуспеха успео да савлада тешкоће и преузме иницијативу. У октобру 1777. су се британске снаге које су биле под командом генерала Џона Бегоина предале код Саратоге.
У јулу 1778. Американци су стекли савезнике када је Француска, подстакнута вешћу о америчкој победи код Саратоге, објавила рат Великој Британији. Како су им сада поморске везе биле угрожене, Британци су се повукли из Филаделфије, а Џорџ Вашингтон их је задржао око Њујорка. Британци су затим покушали да ратно жариште пребаце на јужне државе. Године 1780. британске трупе, предвођене генералом Корнволисом, заузеле су град Чарлстон и поразиле колонисте код Камдена. Показало се да је француска помоћ одлучујућа. Када је генерал Корнволис кренуо са војском и покушао да се споји са британским снагама на северу, био је пресечен и приморан на предају од стране удружене америчко-француске војске, на полуострву Јорктаун у Вирџинији, 19. октобра 1781. Рат је завршен.
У Паризу су отпочели мировни преговори Британаца са америчком делегацијом коју су предводили Бенџамин Франклин и Џон Адамс и мир је формално ратификован 3. септембра 1783. Према условима Париског мира, Велика Британија је признала независност Сједињених Америчких Држава. За првог председника нове државе изабран је Џорџ Вашингтон.
Извор:
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.