Први отпор
Један од војника који се нису предали или одведени у заробљеништво у првим данима рата, био је и Драгољуб-Дража Михаиловић, генералштабни пуковник Југословенске војске.
Он је, заједно са групом официра и војника Друге армије прешао из БиХ у Србију на Равну Гору, где је организовао команду четничких јединица Југословенске војске.
Ове јединцие су касније добиле званичан назив Југословенска војска у отаџбини, а у народу су постали познати као четници. Ускоро су четничке групе образоване широм Србије, а онда даље и у Босни, Далмацији, Херцеговини итд. Четничке групе из разних делова земље су деловале самостално, па Дража Михаиловић није успео да створи војну организацију. Југословенска влада у изгнанству унапредила је Михаиловића у чин генерала и у јануару 1942. поставила га је на положај министра војске. Михајловић је био монархиста по убеђењу, и настојао је да очува династију и предратни друштвени систем. Због тога је дошао у сукоб са комунистима, које је желео да уништи. Ипак, временом се показало да је Михаиловићева војна стратегија била неуспешна.
Партизански отпор
КПЈ је након напада Немачке на СССР организовала покрет отпора на челу са Јосипом Брозом Титом, који се временом ширио и врло брзо су формирани партизански одреди.
Партизани су у јесен 1941. бројали око 15.000 бораца. Партизански одреди су у јесен 1941. ушли у Ужице у коме се налазила фабрика оружја. Тито је штаб и комитет преместио у овај град, па је тако „Ужичка република“ постала центар ослободилачког покрета.
На саветовању у Столицама код Крупња 26. септембра 1941. године је, поред бројних других одлука, донета одлука и да се настави сарадња и направи споразум са Дражом Михаиловићем.
Сарадња два покрета и стварање слободне територије
Немци су, након антиокупаторских акција, почели да злостављају и малтретирају становништво и чланове антифашистичких одреда. У селу Доњи Добрић у Јадру, 21. априла 1941. године мала четничка група убила је једног немачког поручника, а двојицу војника ранила. У знак одмазде Немци су спалили цело село. Заједнијчким акцијама четничких и партизански одреда, један по један ослобађани су српски градови.
Истовремено се настављају и немачке одмазде над цивилима. Навјећа одмазда изведена је у Крагујевцу 21. октобра. Тада је стрељано преко 3.000 грађана, а међу њима је било и 230 ученика Крагујевачке гимназије. Антиокупаторске акције и устанак су до краја 1941. године захватиле скоро читаву Југославију.
На простору НДХ устанак је покренут из разлога одбране српског народа од усташког погрома. Наредбом фирера од 16. септембра заповедник Вермахта издао је Казнену наредбу бр. 888 да се за једног убијеног немачког војника уије 100 талаца, а за једног рањеног 50. Овим је започела немачка офанзива на устанике. Неспоразуми између два покрета отпора покушани су да се разреше на два састанка вођа покрета.
Први састанак између Драже Михаиловића и Јосипа Броза Тита одржан је 19. септембра 1941. године у Струганику, у породичној кући војводе Живојина Мишића. На овом састанку је договорена заједничка борба, као и равноправна подела плена. Други састанак одржан је у Брајићима крајем октобра 1941, али на њему није договорена заједничка борба.
Грађански рат
Немци, Бугари и Мађари наставили су да стрељају цивилно становништво, у знак одмазде. Партизански одреди подигли су велику буну против краља и владе у којој су убијали жандарме и богатије људе и палили општинске зграде. Са друге стране, четнички антифашистички покрет покушава да избегне немачке одмазде и залаже се за оштовање краља и владе, од које добија инструкције да не треба изазивати непријатеља, него чекати повољан тренутак за устанак. Ситне чарке између два антифашистичка покрета претвориле су се у оружане сукобе, затим и у грађански рат са великим бројем злочина са обе стране. Почетак грађанског рата био је када су партизански одреди напали четнике 29. октобра 1941. године у селу Карану.
До примирја и споразума дошло је након састанка двеју делегација у Чачку 20. новембра. Ипак, грађански рат је ослабио отпор према немачкој окупацији, па је офанзива уследила крајем новембра 1941.
Да би одбранили партизанску територију и град Ужице, Врховни штаб је на брдо Кадињача код Ужица послао Раднички батаљон од око 250 бораца, који су сви изгинули. Овај догађај у историји је убележен као битка на Кадињачи. Након овога, Тито и Врховни штаб су се повукли ка Санџаку.
Након немачког освајања партизанске територије, устанак у Србији је био угушен.
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.