Српска деспотовина и пад под Османлије

МОРАВСКА СРБИЈА ПОСЛЕ КОСОВСКОГ БОЈА

На чело Моравске Србије после Косовског боја ступила је кнегиња Милица, жена кнеза Лазара. Под њеном владавином Србија је постала вазал Турске. Тако је српска војска под Стефаном Лазаревићем (син кнеза Лазара) учествовала на страни султана Бајазита у његовим ратним походима. Истовремено, Србија је Турској плаћала и данак. Угарска (Мађарска) користила је слабост српске државе и са севера је напала Србију. Ипак, кнегиња Милица успела је да донекле сачува самосталност Србије.

СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ КАО ТУРСКИ ВАЗАЛ

На власт је дошао тек 1393. године када је постао пунолетан. Учествовао је у бици на Ровинама 1395. заједно са Марком Мрњавчевићем (Марко Краљевић) ратујући на турској страни. У току те битке погинуо је Марко Краљевић као турски вазал.

ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: БИТКА НА РОВИНАМА 1395. ГОДИНЕ

1396. одиграла се чувена БИТКА КОД НИКОПОЉА где се султан Бајазит са својим вазалима сукобио са угарским краљем Жигмундом. У току битке Стефан Лазаревић се нарочито истакао. Због тога га је Бајазит наградио и Стефану доделио већи део територије Вука Бранковића.

ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: БИТКА КОД НИКОПОЉА 1396. ГОДИНЕ

1402. Стефан Лазаревић учествује на страни султана Бајазита БИЦИ КОД АНГОРЕ (данашња Анкара у Турској). Турци су се сукобили са Монголима које је предводио чувени ТЕМЕРЛАН. Монголи су однели победу, султан Бајазит је био заробљен. Стефан је више пута улазио у борбу покушавајући да спаси Бајазита. Успео је да своју сестру Оливеру избави из заробљеништва, али не и свог зета, султана Бајазита.

Султан Бајазит I у Тимуровом заробљеништву, приказује држање Бајазита као таоца од стране Тимура.

Тамерлан је у почетку имао коректан однос према заробљеном Бајазиту али не задуго. Почео је да га води свуда са собом у кавезу и да га користи као ослонац за ноге. Врхунац иживљавања био је када је Тамерлан наредио да га Оливера у Бајазитовом присуству служи вином. Иако неки извори наводе да је Бајазита ударила кап, други сматрају да је понижен овим призором испио отров сакривен у прстену или да је извршио самоубиство лупајући главом о решетке кавеза. Углавном, Бајазит је умро у марту 1403. након осам месеци проведених у заробљеништву.

ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: БИТКА КОД АНГОРЕ 1402. ГОДИНЕ

Враћајући се из Мале Азије Стефан Лазаревић је посетио Цариград. Тамо му је додељена византијска титула ДЕСПОТА, због које се Србија од тада назива ДЕСПОТОВИНОМ.

На Османском престолу настале су несугласице, па је Деспот увидео да је то прави тренутак да се окрене Угарској и вазалством према њој прошири Србију. Тако је од угарског краља Жигмунда добио на управу Мачву и Београд, а касније и Голубац, Сребреницу и део данашње Војводине са Земуном. Деспот је за само неколико година, обновио земљу. Градио је палате, цркве и школе, реформисао војску и законе. У својој задужбини, Манасији (Ресави), Стефан је основао преписивачко-преводилачку Ресавску школу, опремио је изванредном библиотеком и у њој окупио учене људе.

ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: МАНАСТИР МАНАСИЈА

Лично је преводио дела са грчког и латинског језика међу којима и дела Платона, Арстотела и Питагоре. Свом биографу Константину Философу је наложио да изради граматику српског језика познатију као „Сказаније о писмених” (Повест о словима).

Када га је стигла болест, Деспот је још једном доказао своју ретку владарску одговорност и мудрост. Свестан да ће после његове смрти настати раскол, предао је титулу свом дојучерашњем непријатељу, сестрићу Ђурађу Бранковићу са којим се измирио пред крај живота посредством Ђурађеве мајке, а његове сестре, Маре.

Време деспота Ђурађа Бранковића обележили су чести турско-угарски сукоби. Турци су постепено освајали Балканско полуострво и често прелазили преко Саве и Дунава. Обе војске су у својим походима прелазиле преко српске земље и пустошиле је. Турци су највећи део српске државе, заједно са престоним Смедеревом, освојили 1439. Ипак, деспотовина је обновљена 1444. након што је угарска војска продрла дубоко на територију Турака. Против балканских држава одлучно се борио нови султан Мехмед II Освајач. Турци су 1453. заузели Цариград и тако срушили Визатијско царство.

ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: СМЕДЕРЕВО ПРЕСТОНИЦА ЂУРАЂА БРАНКОВИЋА

Деспотовина се, пак, није добро припремила за надолазеће турске нападе. Разлог за то биле су размирице међу наследницима Ђурђа Бранковића. Ово је Турцима олакшало посао. 20. јуна 1459. Турци су освојили Смедерево, чиме је и престала да постоји српска средњовековна држава.

СРПСКА ДЕСПОТОВИНА И ПАД ПОД ОСМАНЛИЈЕ (ЛЕКЦИЈА СА РТС-а)

ЛЕКЦИЈА СА РТС-а (Српска деспотовина и пад под Османлије)

на страни /2/ – битка код Ангоре -јуриш српске коњице

Стране: Страна 1, Страна 2, Страна 3, Страна 4