Дипломатски и војни притисак на Југославију
Британија и Немачка притискале су Југославију да се определи за савезништво у Другом светском рату. У том тренутку све суседне земље (осим Грчке) већ су биле приступиле тројном пакту, тако да је Југославија са свих страна била окруженима савезницима Немачке и Италије. Кнез Павле и Влада Краљевине Југославије сматрали су да у таквој ситуацији Југославија нема другог избора него да и сама приступи том савезу.
Протокол су 25. марта у Жутој дворани дворца Белведере у Бечу потписали председник владе Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић. Немачка и Италија су потписале ноте о поштовању суверенитета и интергритета Југославије као и да неће тражити војну помоћ, да владе сила Осовине неће Југославији подносити захтев за одобрење пролаза трупа у току рата, да ће водити рачуна о интересу Југославије при новом одређивању граница итд.
Ипак, у Југославији није са одобрењем прихваћена вест о ступању у савез са Немачком. То се нарочито односило на Србе и Србију, који су са огорчењем прихватили ту вест. Велика Британија покушавала је на све начине да Југославију привуче на своју страну, па је активно радила и на обарању владе и кнеза Павла Крађорђевића, што се после свега два дана од потписивања протокола и догодило.
ДРЖАВНИ УДАР 27. МАРТ 1941.
Група југословенских официра на челу с бригадним генералом Војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем, незадовољна приступањем Краљевине Тројном пакту, одлучила је да изврши војни пуч и обори намесништво и владу која је потписала Пакт. Генерал Мирковић је 26. марта поподне генералу Симовићу саопштио одлуку да током ноћи „уклони издајнике“.
Симовић је почео да припрема пуч као да се ради о војној вежби. Пред поноћ између 26. и 27. марта, издао је наређење да се почне. У центар Београда стигли су тенкови, а за њима дошла је и пешадија. Опкољена су министарстава, похапшени Цветковић и његови министри, заузета је Главна пошта и блокирани излази из града. Око 3 сата све је било готово.
Завереници су успели да збаце с власти трочлано краљевско Намесништво и кнеза Павла Карађорђевића. На престо је дошао иако још увек малолетан краљ Петар II Карађорђевић.
ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: УЛИЦЕ БЕОГРАДА 27. МАРТА 1941. (НАРОД ПОЗДРАВЉА ДОЛАЗАК ПЕТРА II КАРАЂОРЂЕВИЋА НА ПРЕСТО)
АПРИЛСКИ РАТ
На вест да је у Југославији извршен државни удар, Хитлер је наредио да се сместа сазове ратни савет на којем је договорено да се, поред планираног напада на Грчку, изведе и напад на Југославију. На тај начин спречило би се евентуално повлачење Југословенске војске према Грчкој и стварање другог Солунског фронта, као што се догодило у Првом светском рату. Београд је бомбардован у рану зору 6. априла 1941. Хитлер је бацио на Београд разарајуће бомбе од 1.000 kg, а сама операција бомбардовања Београда имала је симболичан назив Казнена одмазда.
ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА 6. АПРИЛ 1941.
Југословенско краљевско ратно ваздухопловство се прво супротставило бројчано надмоћнијем непријатељу. Југословенски пилоти који су бранили небо изнад Београда показали су изузетну храброст и пожртвовање што је изазвало дивљење и код самог непријатеља. Бомбардерски пукови су у више наврата успешно бомбардовали немачке оклопне колоне које су напредовале из правца Бугарске као и на неколико непријатељских аеродрома на територији Бугарске, Мађарске па чак и Аустрије.
Отпор Југословенске војске није био довољан да спречи брзи продор немачких јединица. Разлог слабе одбране био је и неспремност војске али и издаје у њеним самим редовима. Многи официри који нису били српске националности предавали су се непријатељу без испаљеног метка. Ипак, било је и часних примера, нарочито у оним јединицама војске које су биле састављене од Срба.
Већ 10. априла од стране хрватских усташа предвођених Антом Павелићем проглашена је ткз. НДХ (Независна држава хрватска). Немачка војска је у Загребу дочекана као “ослободилачка“. Усташке (хрватске) власти одмах су понудиле своју сарадњу немцима. То је још више отежало положај југословенске војске.
ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: ДОЧЕК НЕМАЧКЕ ВОЈСКЕ У ЗАГРЕБУ
Национални савет Словеније истог дана је затражио да Југословенска војска напусти Словенију. Југословенска војска била је у тоталном расулу. Немци су 13. априла пробили последњу линију одбране код Коњарника и умарширали у Београд. На последњој седници владе у Никшићу 15. априла, закључено је да Југославија неће капитулирати као држава, већ да само војска капитулира, док влада и краљ иду у иностранство да одатле наставе да се боре. Краљ Петар II Карађорђевић је са владом 14. и 15. априла већ одлетео из земље. Опуномоћеници Врховне команде југословенске владе, бивши министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић и генерал Радивоје Јанковић, потписали су у згради чехословачког посланства у Београду, акт о капитулацији оружаних снага Краљевине Југославије, који им је издиктирао немачки командант, генерал Максимилијан фон Вајкс. Трећи рајх је наметнуо безусловну, потпуно, неограничену капитулацију, Југословенска војска је углавном одведена у заробљеништво, а земља је подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Југословенска ратна морнарица припала је Италији.
ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ: АПРИЛСКИ РАТ И РАСПАРЧАВАЊЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941.ГОДИНЕ
ОКУПАЦИЈА И ПОДЕЛА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
После рата, Југославија је била подељена међу силама Осовине. Хитлер је окарактерисао Србе као главне кривце за рат и поделио Србију на више окупационих зона. Хрвати су добили независност, и њихова држава се простирала од Словеније па до самог Београда. Обухватала је данашњну Хрватску и Босну и Херцеговину и Срем. Словенију су поделили Италијани и Немци (то је била једина територија коју су Немци директно окупирали), Бачку и Нови Сад добили су Мађари, Бугари су добили већи део Македоније и део југоисточне Србије, Италијани су добили Косово и преостали део Македоније и припојили Великој Албанији. Црна гора постала је Италијански протекторат. Преостали део Србије је био организован у марионетску државу под контролом немачке војне управе и владе Милана Недића.
на страници 2 видео лекција РТС-а НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ – АПРИЛСКИ РАТ И ОКУПАЦИЈА
ΙΣΤΟΡΙΑ 
You must be logged in to post a comment.